Obeležavanje godišnjice bombardovanja NATO

Na današnji dan pre tačno četiri godine armije 19 članica NATO-a počele su vazdušne napade na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U vojnoj akciji koja je trajala 11 nedelja poginulo je, prema različitim procenama, između 1.200 i 2.500 ljudi.

Tim povodom u crkvi Svetog Marka patrijarh srpski Pavle služio je opelo poginulima u NATO bombardovanju. U svojoj besedi patrijarh Pavle je uputio molitvu da stradanje koje je, kako je rekao, zadesilo srpski narod ne pogodi nijedan drugi. Opelu su, pored nekoliko stotina građana, prisustvovali i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić.

Tadić je u kratkoj izjavi novinarima ocenio da je dan kada je počelo bombardovanje dan za sećanje koje se nikada neće zaboraviti. "Sa tim moramo da živimo, vrlo jednostavno. I moramo da gledamo kako ćemo da gradimo okolnosti koje nas više nikada neće dovesti u situaciju da ginemo zbog nekih bombi", rekao je Tadić.

U ime skupštine grada Beograda gradonačelnica Radmila Hrustanović povodom godišnjice početka vazdušnih napada NATO, položila je venac na grob Milice Rakić na Batajničkom groblju, koja je tragično nastradala za vreme bombardovanja. Radmila Hrustanović je potom obišla i spomen-obeležje "Zašto?" u Tašmajdanskom parku, posvećeno radnicima RTS-a koji su stradali 23. aprila u bombardovanju zgrade državne televizije u Abardarevoj ulici.  U izjavi novinarima Hrustanović je istakla da 24. mart predstavlja dan velike opomene za sve nas. "Na ovom spomeniku se nalazi to večito pitanje, zašto su otišli, zašto nisu obavešteni, zašto su izašli i nije odgovor koji zadovoljava to su bili NATO avioni, naravno, oni su odgovorni, ali bili su ovde ljudi koji su preuzeli odgovornost da vode velike sisteme i u skaldu sa tim su bili odgovorni za živote nevinih ljudi. Mislim da je i za našu decu koja su preživela to NATO bombardovanje, to jedan velika trauma i da to nikada neće zaboraviti", rekla je Radmila Hrustanović.

U obraćanju gradonačelnici Beograda otac jednog od nastradalih radnika RTS-a Branislav Pejčinović rekao je da je sramota što se četiri godine nakon bombardovanja ne zna tačan broj poginulih u NATO-agresiji. "To je sramota za jednu zemlju da posle četiri godine od tragedije koja ju je snašla ne zna koliko ima tragično poginulih u tom periodu. To je jedan paradoks, i to ne možemo zaboraviti, a mi, prema nekim podacima, kažemo da je poginulo mnogo više, negde blizu 5.000 ljudi. Zašto krijemo, zašto ne utvrdimo tu najosnovniju činjenicu, dužni smo tim nastradalima da znamo, da utvrdimo koliko ih je zaista stradalo", rekao je Pejčinović.

Žanka Stojanović, majka jednog od poginulih radnika RTS-a, optužila je doskorašnjeg predsednika Savezne republike Jugoslavije Vojislava Koštunicu, za nerešavanje slučaja pogunulih radnika državne televizije. “On je glavni krivac za kočenje našeg slučaja”, rekla je Žanka Stojanović. "Ovo je dan žalosti, užasne žalosti za sve ove hiljade mrtvih, posebno za one mlade koji su na odsluženju vojnog roka, otišli i neko ih je tamo stavio da brane, koga da brane, Miloševića, Milanovića i ostale? Preko dve stotine njih je na odsluženju vojnog roka stradalo. Ko je odgovarao za to? Pitajte, vi ste mladi, isterajte vi to na čistinu, nemojte čekati nas koji smo ožalošćeni", rekla je Žanka Stojanović.

Povodom četvorogodišnjice od početka NATO-bombarodovanja oglasio se i pokret Otpor, koji je naveo da Srbija nikada više ne sme da dozvoli da se zbog pogrešne i pogubne politike i nerealnih procena političkog rukovodstva konfrotira sa čitavim svetom. Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević rekao je da se u spomen žrtvama NATO bombardovanja treba okrenuti ka svetlijoj budućnosti, prema Evropi, velikoj porodici nacija kojoj mi pripadamo. Danas, četiri godine posle, avioni članica NATO-a  bombarduju prostor Iraka. Sličnost između ove dve akcije je svakako ta što se i jedna i druga vode mimo odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.