Veliki dan za Srbiju: Posle 3 decenije šaljemo u Egipat

Beograd -- Izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice, trebalo bi da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

To je izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Ministar kaže da ćemo prvi put posle 30 godina moći da izvezemo pšenicu u Egipat, te da je Srbija kao država dobila za to sertifikat.

"Sve ono što se o tome puno pričalo poslednjih 20 ili 30 godina, sada postaje realnost", rekao je Nedimović na konferenciji za novinare sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, najvećem kupcu u svetu je, kaže Nedimović, konkretan rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, EBRD, FAO-a i Ministarstva poljoprivrede.

Nedimović je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.

Srbija, rekao je ministar, ima dva miliona tona pšenice za izvoz s ozbirom da su ove godine bili odlični prinosi i dodao da Egipat traži dobar kvalitet zrna.

"Kad ste najveći kupac, tražite najbolju robu", kaže Nedimović.

Koliko je izvoz pešenice u Egipat velika stvar, naveo je, govori i to što je predsednik Rusije svojevremeno morao da ide u Egipat na potpisivanje takvog ugovora i istakao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Govoreći o ovogodišnjem prinosu pšenice, Nedimović je rekao da je naša pšenica dobrog kvaliteta, ali da ove godine nije imala tako visoki kvalitete kao prethodnih godina.

Ministar, međutim, kaže da je na 600.000 hektara ove godine proizvedeno tri miliona tona pšenice i da imamo velike količine za izvoz.

"Čekamo sad da nam Dunav bude malo izdašniji u pogledu vode da možemo sve to da izvezemo. Izvoz ide dobro, ali mogao bi biti i veći. U ovom trenutku dosta izvozima u Italiju kamionima, ali ne možemo u Rumuniju zbog niskog vodostaja Dunava, koji je važan za srpsku poljoprivredu", rekao je Nedimović.

Dodao je da zbog toga ne možemo ni da uvezemo važne repromaterijale za poljoprivredu, kao što je đubrivo, ali navodi da u novembru ne bi trebalo da bude problema sa vodostajem i plovidbom.

Ministar je rekao da uz iste troškove 40 puta više robe može da se izveze rekom nego kamionima i istakao da je zato važno ulagati u rečnu i lučku infrastrukturu i razvijati što više tačaka duž Dunava za skladištenje robe.

Nedimović je rekao da će Ministarstvo nastaviti saradnju sa EBRD u vezi sa promovisanjem poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i njihovom plasmanu u inostranstvu, a da je u planu rad na projektu sistema za navodnjavanje.

Objasnio je da je koncept tog projekta drugačiji od sistema za navodnjavanje koje Srbiji radi u saradnji sa Abu Dabi Fondom.

Naveo je da sa Abu Dabi Fondom radimo dvonamenske sisteme kako bi postojeći kanali za odvodnjavanje mogli da služe i za navodnjavanje, dok se projekat sa EBRD odnosi na pripremu veštačkih akumulacionih jezera kojih, na primer, na Fruškog Gori ima 13, a izgrađena su pre 40 ili 50 godina i trebalo je da služe za navodnjavanje južne padine Fruške Gore.

Nažalost, kaže ministar, zbog 90-tih godina i nemara prema resursima, ta akumulaciona jezera su zamrljana i zaprljana, i ideja je da sva budu privedena nameni.

Dodao je da je sa EBRD planiran i projekat na prostoru Negotinske krajine kako bi se voda iz Dunava spustila za navodnjavanje zemljišta, a trebalo bi da budu inovirani i projekti koji su rađeni pre 20 ili 30 godina.

"Ideja je da kroz podršku EBRD od 2020. do 2023. i 2024. sve to završimo. Nastavljamo saradnju sa EBRD na promociji poljoprivrednih proizvoda za izvoz ka destinacijama koje su platežno dobro sposobne. Definisali smo proizvode koji mogu da koriste tome", kaže Nedimović.

Direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.

Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na trižstu EU.

Direktor agrobiznis sektora za jugoistocnu Evropu EBRD Miljan Ždrale rekao je da je srpska poljoprivreda jedan od najvaznijih pogona i lokamotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivede i izvoznika.

Najavio je da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti Asocijacija žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije.

Biz

strana 1 od 355 idi na stranu