Biz - B92.net

Veliki potresi na svetskim berzama

London -- Evropske i azijske berze početkom ove nedelje su uzdrmane velikim padom vrednosti akcija, u strahu od ozbiljne recesije u SAD.

Izvor: B92, FoNet
Podeli

Ipak, glasine o smanjenju kamatnih stopa su preokrenule trgovanbje na evropskim berzama. Informacije na tržištu govore da bi kamatne stope mogli da smanje i FED i Evropska centralna banka, kao i britanska i švajcarska centralna banka, kažu analitičari.

Zahvaljujući tome londonski FTSE indeks je trenutno u plusu 0,35 posto, a frankfurtski DAX smanjio je gubitak na 2,5 posto, nakon jutrošnjeg pada u minus od četiri posto. Takođe, i FTSEurofirst 300 indeks u minusu je svega 0,8 posto, nakon što je jutros pao 3,6 posto.

Glavni evropski indeksi akcija jutros su bili u padu od 2,6 do 3,1 odsto, posle jučerašnjeg šestoprocetnog pada, što je bilo najveće dnevno smanjenje još od terorističkih napada na ciljeve u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine.

Paneveropski indeks akcija FTSEurofirst 300 izgubio je od početka ove godine oko 15 odsto vrednosti i sada je blizu 22 procenta ispod najvišeg godišnjeg nivoa, zabeleženog proteklog leta.

Između tri i sedam procenata izgubili su juče ključni indeksi na berzama u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Kanadi. Crn dan su imale naročito evropske berze. Indeks FTSE100 u Londonu je pao za 5,5 odsto, DAKS u Frankfurtu za 7,2 odsto, dok je pad u Parizu bio 6,8 odsto.

Gubitak na te tri najveće i najznačajnije berze u Evropi bio oko 350 milijardi dolara, što je suma koja odgovara bruto nacionalnom proizvodu Grčke i Mađarske zajedno.

Glavni indikator kretanja cena akcija na berzi u Tokiju, Nikei indeks, opao je danas u zaključnom poslovanju 5,7 odsto, na najniži nivo u 28 meseci, zabeleživši istovremeno najviši dnevni pad od septembra 2001.

Juče je Nikei indeks, koji meri prosečnu vrednost akcija 225 vodećih domaćih firmi, opao takodje snažno, a tržišni analitičari procenjuju da se gubici vlasnika kompanija, zbog pada cene vrednosnih hartija od početka ove sedmice, mogu meriti desetinama milijardi dolara.

Juče je u Honkongu indeks Hang Seng izgubio 5,5 odsto vrednosti, što je najdramatičniji pad vrednosti te kvote još od terorističkih napada u Americi 11. septembra 2001.

Veoma visok pad cena akcija zabeležen je tokom jutrošnje trgovine i na berzama u Kini i Indiji, gde su glavni indeksi "srozani", u odnosu na jučerašnji zakljčni nivo, u rasponu od osam do iznad 11 odsto. Oštra silazna korekcija vodećih indeksa akcija zabeležena je istovremeno i na južnokorejskom tržištu i na više drugih regionalnih berzi, uključujući i efektno tržište u Australiji.

Pad posledica problema u ekonomiji SAD

Soroš: Najgora recesija od 1945.

Poznati američki berzanski špekulant Džordž Soroš kaže da se svet sada suočava sa najgorom finansijskom krizom od Drugog svetskog rata i da privredi SAD preti recesivni talas. On kaže da je situacija puno ozbiljnija od bilo koje financijske krize od 1945. godine. „Recesija je pretnja za SAD“, smatra Soroš, „ali i za Evropu, što malo ko razume“.

Iako se najnovija kriza na finansijskim tržištima pripisuje delom problemima u lokalnim ekonomijama, analitičari tvrde da najveće zasluge treba pripisati strahu od ekonomske recesije u Sjedinjenim Američkim Državama, ključnom uvozniku za brojne svetske ekonomije. Pored toga, strani investitori su uložili značajna sredstva u američke kompanije.

Problemi u američkoj ekonomiji isplivali su na videlo uz krizu na tržištu nekretnina i u hipotekarnom kreditnom sektoru krajem prošle godine. Cene kuća pale su u Sjedinjenim Državama tokom protekle godine prvi put od velike ekonomske krize 30-ih godina prošlog veka.

Talas gubitaka kuća se nastavlja, a javne aukcije su sve više uobičajena pojava. Analitičari smatraju da bi kriza na tržištu nekretnina u Americi mogla da potraje do 2009. godine.

Širom Amerike broj kuća koje su vlasnici izgubili zbog nemogućnosti da otplaćuju svoje hipoteke dostigao je rekordni broj u poslednje tri decenije. Ministar finansija Henri Polson predstavio je nedavno vladin plan pomoći, a predsednik Džordž Buš je predložio plan za stimulisanje ekonomije vredan 145 milijardi dolara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.