"Pesimistični scenario - EU dostižemo za 2 veka"

Bečići -- Ključni problem zemalja Zapadnog Balkana je sporo prilagođavanje standardima Evropske unije, rekao je predsednik Saveza ekonomisat Srbije Aleksandar Vlahović.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kao jedan od najvećih problema u regionu, Vlahović ističe visoku stopu nezaposlenosti među mladima, što je jedan od uzroka odlaska mladih. "Kreiranje novih poslova je značajno usporen u drugoj polovini 2017. godine, ukupno ima 1,24 miliona nezaposlenih u čitavom regionu. Zabrinjava stopa nezaposlenosti mladih koja je iznad 50 procenata u BiH ,na KiM i Makedoniji, a najniža je stopa je u Albaniji od 26 procenata, dok Crna Gora i Srbija imaju stopu nezaposlenosti mladih od 30 odsto", upozorio je Vlahović.

Kako kaže, prosečni BDP država regiona iznosi svega četvrtinu najbogatijih zemalja Evrope, a po najoptimističnijem scenariju tek 2053. Srbija će dostići prosek država članica Unije.

Vlahović je na panelu "Fiskalna konsolidacija i privreda" u okviru Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava država regiona u Bečićima predstavio kratku analizu i prjekciju kako može da teče razvoj ekonomija regiona ukoliko se ne povećaju investicije i ne otklone barijere za razvoj privatnog sektora u državama regiona.

"Tempo konvergencije je znatno usporen nakon globalne finansijske krize, a ako bi se poigrali malo i napravili projekciju kada možemo očekivati potpunu konvergenciju zemlja Zapadnog Balkana sa prosekom EU, zaključićemo da u optimištičnom scenariju dostićemo EU 2053. godine, u pesimističnom scenariju trebaće nam dva veka, a neki bejz lajn scenario govori da će nam biti potrebno 60 godina", ocenio je Vlahović.

Kaže da su ove projekcije zasnovane na prosečnim stopama rasta zemlja EU i Zapadnog Balkana pre i posle ekonomske krize, u periodu od 2001. do 2017. godine.

"Ovo predstavlja samo jednu projekciju na osnovu vrlo limitiranih imputa, suštinski u kojoj meri i kojom brzinom će zemlje Zapadnog Balkana dostići prosek standarda po glavi stanovnika u EU zavisi od toga koliko su zemlje regiona spremne da otklone barijera razvoja privatnog sektora", kaže Vlahović.

"To je suština čitave priče, kako podstaći privatne investicije i to ne samo strane nego i domaće"

Nivo BDP-a je najveći u Crnoj Gori a najniži na Kosovo i Metohiji, kaže Vlahović i podseća da je ekonomski rast na Balkanu prošle godine usporen, i bio je manji zbog manjeg rasta u Srbiji i "nepostojećeg rasta" u Makedoniji.

"Uzrok tome su i nepovoljni klimatski uslovi i smanjen nivo investicija u čitavom regionu ali i politička nestabilnost u Makedoniji", kaže Vlahović i dodaje da su gotovo sve zemlje u regionu smanjile ukupan dug,a to se, ističe, posebno odnosi na Srbiju , Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.

Srbija je dramatično smanjila ukupan javni garantovani dug za više od 10,6 procentnih poena na šta je imalo efekta , kaže, a jačanje dinara u proteklih 12 meseci.

Podaci pokazuju da sve zemlje u regionu imaju visok spoljnotrgovinski deficit u robama i to se posebno odnosi na Crnu Goru i KiM.

Biz

strana 1 od 2489 idi na stranu