Nemačka skreće ulevo: Šta dalje?

Oni su osvojili "jasan mandat" da vode vladu prvi put od 2005. godine i da okončaju 16 godina vladavine konzervativaca pod vođstvom Angele Merkel.

Budući da nijedan veliki blok nema većinu, a oba bi nerado ponovila svoju neugodnu "veliku koaliciju" od poslednje četiri godine, najverovatniji ishod je trostrani savez koji vode ili socijaldemokrate ili konzervativci Angele Merkel, prenosi Indeks.

Dogovor o novoj koaliciji mogao bi da potraje mesecima, a verovatno će uključivati ​​manje Zelene i Liberalne demokrate (FDP).

Skretanje Nemačke ulevo. Šta će to značiti za ekonomiju?

Svetske banke kažu da je formiranje koalicije još uvek daleko od izvesnog, dok ulagačima savetuju da se pripreme za dva potencijalna rezultata - koaliciju SPD-a, Stranke zelenih i FDP-a ili tesnu pobedu centra Angele Merkel - desne Hrišćansko-demokratske unije, predvođene Arminom Lašetom, koja bi verovatno morala da se udruži sa Zelenima i FDP-om, za što je šansa mala nakon sinoćnih projekcija.

Ko god preuzme vladu moraće da preuzme upravljanje tekućim oporavkom od pandemije. Nemačka ekonomija je na putu rasta od 2,9 odsto ove godine i 4,6 odsto iduće godine nakon pada od 4,9 odsto u 2020. godini, prema najnovijim projekcijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ipak, nedavni podaci ukazuju na to da bi ekonomski rast mogao da "sklizne". Indeks Ifo, koji prati poslovnu klimu u zemlji, pao je u septembru treći mesec zaredom, pokazali su podaci objavljeni u petak.

Sporiji rast u Kini, usporeni lanci snabdevanja i skok cena gasa verovatno će uzeti danak, piše CNN.

Ovo bi moglo da poveća pritisak na novu nemačku vladu da ukine ozloglašena nemačka fiskalna pravila kako bi mogli da nastavie da troše na domaću privredu.

Nemačka je u Ustav 2009. unela tzv. "kočnicu duga", čime je ozbiljno ograničeno javno zaduženje nakon finansijske krize, uz nekoliko izuzetaka. Zbog pandemije pravila o dugu obustavljena su do 2023. godine.

To je omogućilo skok nemačkog zaduživanja, pri čemu se odnos duga i BDP-a zemlje naglo popeo na 70 odsto u 2020. godini.

"Kočnica duga" verovatno ostaje

Iako je takav odnos slab u odnosu na SAD, gde se sada predviđa da će dug premašiti godišnji BDP, nemačke centrističke stranke bile su željne da vrate javne finansije pod kontrolu. U međuvremenu Zeleni žele trajnije ublažavanje pravila o dugu.

UBS-ovi stratezi Din Tarner i Maksimilijan Kunkel smatraju da će "kočnica duga", koja je postala ključno načelo nemačkog fiskalnog konzervativizma, verovatno ostati na snazi, jer bi za njeno rušenje bila potrebna dvotrećinska većina u parlamentu.

Ipak, očekuju da će novi nemački čelnici pronaći druge načine za povećanje potrošnje za rešavanje klimatske krize, pitanja koje je postalo još važnije nakon razornih poplava koje su Nemačku pogodile u julu, piše CNN.

"Jedino zajedničko područje dogovora za sve strane je potreba da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama", pišu Tarner i Kunkel u nedavnom istraživanju. Kakva god koalicija se formirala, dodaju, porašće "zeleno ulaganje".

"Zeleni bi mogli podstaći ubrzanje zelene tranzicije ekonomije"

Ekonomista Karsten Brzeski očekuje da će nadolazeća vladajuća koalicija, bez obzira na njen sastav, stvoriti posebno ulagačko sredstvo za zaobilaženje "kočnice duga", dopuštajući novcu da teče "zelenim inicijativama".

Sa liberalnijom koalicionom vladom, neki rokovi bi mogli biti pomereni.

"Zeleni bi verovatno podstakli ubrzanje zelene tranzicije nemačke ekonomije kao preduslov za ulazak u vladu", piše Goldman Saks u nedavnoj belešci klijentima.

Zelena stranka pozvala je na smanjenje emisije gasova staklene bašte za 70 odsto sa nivoa iz 1990. do 2030. godine, u poređenju sa trenutnim vladinim ciljem od 65 odsto. Takođe, želi da se elektrane na ugalj zatvore do kraja ove decenije, a ne do 2038. godine, a da i do tada novi automobili budu bez emisija.

To bi moglo dovesti do sukoba sa najmoćnijim nemačkim firmama. U svom poslednjem ažuriranju strategije, Folksvagen (VLKAF) je rekao da želi da 50 odsto prodaje dolazi od električnih automobila do 2030. godine, a da se 2040. poveća na gotovo 100 odsto.

"Najveće pitanje će biti - kako promeniti ponašanje ljudi?"

Intervencija države mogla bi da izazove napetosti između članova koalicije.

"Najveće pitanje biće - kako promeniti ponašanje ljudi", rekao je Brzeski. "Radite li to podsticajima ili obrazovanjem ljudi ili to radite povećanjem cena i troškova?"

Levo orijentisana vlada u Nemačkoj takođe bi mogla dovesti do povećanja poreza za najbogatije Nemce, pa je SPD predložio novi porez na bogatstvo za "superbogate".

Međutim, banke naglašavaju da je i dalje krajnje nejasno kako će se izbori odigrati.