Makron uporan uprkos upozorenjima; sledeće nedelje – štrajk

Makron je ponovo obećao da će povećati dob za odlazak u penziju nakon što mu je pružen otpor zbog tog vrućeg pitanja u prvih pet godina na vlasti. Ali sa gubitkom parlamentarne većine u junu, pro-poslovni centrista suočava se s ozbiljnim poteškoćama u donošenju zakona, dok galopirajuća inflacija urušava nacionalno raspoloženje.

Uprkos upozorenjima saveznika da rizikuje neuspeh, Makron je zadužio svoju vladu da povisi granicu za penziju sa trenutne 62 na 64 ili 65 godina, a promene bi trebalo da stupe na snagu naredne godine, prenosi Index.

"Uveren sam da je to nužnost", rekao je Makron kanalu BFM prošlog četvrtka. Uz rastući deficit i javni dug na istorijski visokim nivoima, bivši investicioni bankar tvrdi da je podizanje granice za penzionisanje i zapošljavanje više ljudi jedini načini da država poveća prihode bez povećanja poreza.

Sindikalci: Protivimo se podizanju granice za odlazak u penziju

Francuski levičarski sindikat CGT, uz podršku levih političkih stranaka, organizuje u četvrtak nacionalni dan štrajkova, što je prvi udarac u, kako se očekuje, višemesečnim previranjima. Iako su protesti prvobitno planirani radi povećanja plata, sad im je namera da signaliziraju široko protivljenje vladinim planovima.

"Protivimo se podizanju granice za odlazak u penziju", rekao je čelnik CGT-a Filip Martinez za televiziju LCI prošle nedelje. "Argumenti vlade nemaju smisla", dodao je.

Više od polovine ispitanika se protivi reformi

Javno mnjenje o penzionoj reformi, kao i štrajkovi verojatno će presuditi hoće li Makron uspeti da progurati reformu od koje je odustao 2020. godine suočen s protestima i pandemijom koronavirusa.

Prošlonedeljna anketa, koju je provela Odoxa, pokazala je da se 55 odsto ispitanika protivi reformi, a 67 odsto ih je navelo da su spremni da podrže proteste protiv nje.

Ali odvojeno istraživanje Elabe pružilo je nijansiraniju sliku. Samo manjina, njih 21 odsto, želi povećanje dobi za odlazak u penziju, ali ukupno 56 odsto ispitanih smatra da sadašnji sistem više ne funkcioniše, a 60 odsto smatra da je finansijski neodrživ.

Ministar: Nisam siguran da će odziv biti toliko velik

"Ne poznajem nikoga ko želi raditi duže, ali ne poznajem nikoga ko misli da neće raditi duže", rekao je ministar blizak Makronu prošle nedelje za AFP pod uslovom anonimnosti.

"Možda grešim, ali nisam siguran da će odaziv biti toliko veliki kolikom se sindikati i LFI nadaju", rekao je ministar, misleći na krajnje levu političku stranku Nepokorena Francuska (LFI) koja je podržala štrajkove. Drugi odlučujući faktor biće način na koji će vlada uvesti reformu u parlament u kojem Makronovim saveznicima nedostaje oko 40 mesta da bi imali većinu.

Neki žele da se to ubaci u nacrt budžeta o kojem će se glasati u oktobru – tajni potez koji će kritičari osuditi kao podmukao. Makron je sklon bržoj opciji, rekao je za AFP ugledni poslanik pod uslovom anonimnosti.

"Reforma je hrabra, ali opasna"

U oba scenarija posmatrači očekuju da će vlada pribeći kontroverznom ustavnom mehanizmu, "članku 49.3", koji omogućava izvršnoj vlasti da provuče zakone kroz nacionalnu skupštinu bez glasanja.

Ako se opozicione stranke ujedine protiv te mere ili zatraže izglasavanje nepoverenja vladi, Francuska bi mogla na nove izbore. Reforma je hrabra, ali opasna, rekao je jedan saveznik francuskim medijima prošle nedelje.