Biz - B92.net

I nije neka tragedija? Čak i da Rusija potpuno zatvori gas Nemačkoj...

Od danas je u EU na snazi hitni plan za smanjenje potrošnje gasa.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Ilustracija: Shutterstock/Krasowit
Ilustracija: Shutterstock/Krasowit

U međuvremenu su stručnjaci razmotrili i najgori slučaj: da Nemačkoj uopšte više ne stiže gas iz Rusije.

I utvrdili da ni to ne bilo neka tragedija.

Od noćas je u EU proglašen hitni plan za štednju gasa u svim članicama. Iako zvuči dramatično, tu je tek predviđena "dobrovoljna" ušteda gasa od 15 odsto u poređenju s prosečnom potrošnjom u poslednjih 5 godina. A s obzirom da potrošnja energenata ionako sistemski pada - štedljivijim potrošačima, boljom izolacijom - taj cilj zapravo nipošto nije nemoguće postići.

Studija "Kako uspeti"

Štaviše: upravo je objavljena studija stručnjaka koja se bavila pitanjem: što bi se dogodilo u apsolutno najgorem slučaju - da Nemačkoj više uopće ne stiže gas iz Rusije? Za razliku od senzacionalističkih prognoza po medijima, stručnjaci su izračunali kako bi bilo problema - ali ni to ne bi bila katastrofa: "U slučaju potpunog prekida uvoza ruskog gasa ne preti ni masovna beda niti pobuna naroda, nego pad produktivnosti u razmerama kakve je Nemačka već i u prošlosti uspevala da savlada kad je bila suočena s krizama", pišu Ridiger Bahman sa Univerziteta Notr Dam u američkoj saveznoj državi Indijana, Moric Šularik sa Univerziteta u Bonu i drugi ekonomisti i stručnjaci za energetiku u studiji naslovljenoj "Kako uspeti".

Računica hladne glave

"Nema nikakvog razloga za paniku", piše dalje u tom istraživanju. "Ali istovremeno svima mora biti jasno kako je ruski napad na Ukrajinu Nemačku trajno učinio siromašnijom." Zapravo je ovo istraživanje potvrdilo nalaze istraživanja objavljenog još u aprilu pod naslovom "Šta bi bilo kad..." gde su ekonomski stručnjaci procenili da bi odricanje od ruskog gasa za Nemačku značilo pad BDP-a od najviše 3 procenta. Ta tvrdnja je podigla veliku prašinu jer je bilo ekonomista koji su predviđali i dvostruko veću recesiju tako da je čak i nemački kancelar Šolc izjavio kako je "neodgovorno" uopšte predviđati takve scenarije.

Ali to jeste posao i naučnika i privrede, naročito kad se ovog proleća otvorilo pitanje, treba li čitava Eu da obustavi uvoz gasa iz Rusije. Nemačka se tada izjasnila protiv, iako je morala da gleda kako Rusija sa svoje strane sistemski smanjuje količinu gasa koji šalje u Evropu.

Za stručnjake, vlada je tom odlukom tek izgubila vreme: "U poređenju s prolećem nedostatak gasa je doduše manji, ali je i manje vremena za prilagođavanje."

Da bi se moglo potpuno bez ruskog gasa ove zime, svi u Nemačkoj bi trebalo da smanje svoju potrošnju ne za 15 odsto - kako predviđa plan EU, nego za četvrtinu. Zapravo i to zavisi od toga, koliko će se onda električne energije moći proizvesti bez termoelektrana na gas, tako da bi ta ušteda mogla biti i samo 20 odsto.

"Takva redukcija se može provesti ako postoji kolektivna volja i ako se brzo sprovedu odgovarajuće mere", smatraju stručnjaci. Doduše priznaju kako je odluka vlade da i dalje uvozi gas iz Rusije dovela do toga da su spremišta gasa srazmerno dobro popunjena - trenutno su puna negde oko 72 odsto, ali zima je sve bliže, pogotovo ako se veruje meteorolozima koji kažu kako bi ove godine ona mogla biti hladna.

Male mere i veliki učinci

U studiji se hvale firme, osobito u sektorima gde se troši mnogo energije kao što je hemijska industrija, koje su se i bez političke odluke upustile u značajne investicije kako bi energiju, umesto od gasa, dobile iz drugih izvora. Negde su to tek jednostavni i srazmerno maleni zahvati sa zapravo značajnim uštedama energije: na primjer livnica aluminijuma Reders iz Soltaua sad radi u tri smene, dan i noć kad su peći za topljenje aluminija upaljene - inače su se palile svako jutro i gasile nakon završetka. Sad rade tri nedelje neprekidno, a onda su nedelju dana hladne.

Kad je reč o domaćinstvima, tu takođe postoje mogućnosti uštede, smatraju stručnjaci. Nebrojeno puta se i iz političkog vrha čulo kako su privatni potrošači poslednji kojima će se morati zatvoriti gas, a i građanima nije lako preko noći da prestanu s kuvanjem na gasnom šporetu ili da instaliraju neko drugo grejanje. Besmisleno je uopšte i pomisliti da neće biti gasa ni za kuvanje supe, ali bi bilo mnogo već ako se setimo onoga što zna svaka dobra domaćica: na lonac spada poklopac, to štedi puno energije.

Daleko najviše energije se po zimi ipak troši za grejanje. Stručnjaci procenjuju da bi se 15 odsto uštede gasa moglo postići smanjivanjem temperature grejanja za 2,5 stepeni Celzijusa, ali ni to nije tako jednostavno. Potrošnja gasa se povećava eksponencijalno povećanju temperature u prostoriji: neuporedivo mnogo više gasa se potroši kad se temperatura podiže sa 22,5 na 25 stepeni nego sa 16 na 18,5. Koliko-toliko razumno podesiti termostat - i drastično ga spustiti kad ionako niko nije kod kuće će već mnogo pomoći u uštedi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.