Češka ne želi do zlata vrednog 20 milijardi €, objasnili zašto

Razlog je korišćenje toksičnih hemikalija koje bi trebalo da se koriste prilikom eksploatacije, a nalazište je smešteno u turističkom području.

Kako piše Dojče vele (Deutsche Welle), ležište s gotovo 7 tona zlata nalazi se ispod pitoresknog gradića Jilove u Pragu (Jilove u Prahy) u kojem živi oko 5.000 stanovnika. Pored gradića teče reka Sazava, pritoka Vltave, a to je područje omiljeno izletište Pražana.

Viševekovna tradicija

Jilove u Pragu ima viševekovnu tradiciju rudarenja zlata. U 14. veku to je bio treći najvažniji grad kraljevine Bohemije, nakon Praga i Kutne Hore, s dvostruko više stanovnika nego danas. U vreme vladavine kralja Karla IV (1355-1377) Jilove u Pragu bio je najvažniji izvor zlata u kraljevstvu.

Ko ima najviše zlata na svetu? Na trećem mestu - iznenađenje

"Veliki deo Praga izgrađen je od prihoda od vađenja zlata, uključujući i neke zgrade Karlovog univerziteta koje se i danas koriste", pojašnjava Sarka Jurinova, direktorka Regionalnog muzeja u Jilove u Pragu gde velik deo postava čini istorija rudarenja zlata, prenosi Poslovni dnevnik.

Muzejski geolog Jan Vana kaže kako ispod i u okolini gradića leži približno 7 tona zlata. Tamošnji rudnik zlata prestao je s radom 1968. godine, a Vana ističe kako su postojala nalazišta koja su davala i do 4 grama, odnosno osminu unce zlata po metričkoj toni stenja.

Štaviše, rudari su znali naići i na grumene od nekoliko kilograma. Jedan uzorak grumena u gradskom muzeju veličine je rukometne lopte.

Međutim, da bi kopanje zlata u navedenom mestu bilo profitabilno, morao bi se koristiti otrovni cijanid prilikom ispiranja stenja.

"Bez korišćenja cijanida prinos bi bio mali. Problem je što je Jilove izletničko područje", isiče Vana.

Uprkos tome, dobar deo lokalnog stanovništva nema ništa protiv obnove rada rudnika.

"Tada bismo mogli da kupujemo češko zlato umesto da ga uvozimo iz Južne Afrike", ističe jedna starija stanovnica.

Pre nekoliko godina javnu podršku obnovi rudarenja zlata dao je i predsednik Miloš Zeman. Vlada je za sada odlučila kroz studiju izvodljivosti samo ispitati mogućnosti dobijanja najplemenitijeg metala.

Imamo 12 puta više zlata od komšija

"Studija bi trebalo da pruži vladi ažurirane informacije o mogućnosti eksploatacije zlatnih rezervi", izjavila je visokotiražnom dnevnom listu MF Dnes portparolka ministarstva industrije i trgovine Stepanka Filipova.

Slanje u inostranstvo

Jedna od mogućnosti jeste da se iskopani materijal, zajedno s onim iz rudnika Zlate Hori (Zlate Hory), šalje u inostranstvo na dalju obradu čime bi se izbeglo korišćenje otrovnih hemikalija u Češkoj. Za Ričarda Brabeka, ministra zaštite okoline, nekorišćenje cijanida temeljni je preduslov za obnovu rudarenja zlata u Češkoj.

"Apsolutno je neprihvatljivo da se vađenje zlata u budućnosti radi uz korišćenje hemikalija", izjavio je Brabek na javnoj televiziji. Jedina druga opcija je duboko rudarenje, istakao je Brabek referišući na bušotine duboke i preko 1.500 metara.

Međutim, ekonomista Lukas Kovanda, član vladinog Nacionalnog ekonomskog veća, veruje kako nedostatak entuzijazma za obnovu vađenja zlata odražava prvenstveno ekonomske razloge.

"Vađenje zlata i dalje nije profitabilno. Da su stvari drugačije, vlada bi obnovila rudnik još davno pre", smatra Kovanda. Primer te teze je vađenje litijuma kog nazivaju "belim zlatom".

Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi $: Ko kopa naše rude?

Pre nekoliko godina u blizini granice s Nemačkom otkriveno je možda i najveće evropsko nalazište tog minerala presudnog za proizvodnju baterija za električne automobile.

Na češkoj strani nalazi se 60 posto tog nalazišta, odnosno oko 140 milijardi metričkih tona što je 4 posto svetskih rezervi litijuma. Iako i vađenje litijuma zagađuje okolinu, vlada je u martu najavila da će državni proizvođač energije ČEZ do 2025. početi s eksploatacijom kapaciteta 1,8 miliona tona godišnje.