Čekali 183 god: Propadali, a sada "bacaju pare"

Na ovaj način Danska se prvi put u 183 godine oslobodila svih dužničkih obaveza u stranoj valuti.

Kako piše agencija "Blumberg", pre samo četiri decenije kada je bila daleko siromašnija, Danska se suočavala s devalvacijama i ekonomskim propadanjem.

"U ranim osamdesetim, Danska je bila tamo gde je sada Grčka - u ekonomskoj krizi", rekao je u telefonskoj izjavi za "Blumberg" Jens Nervig Pedersen, viši analitičar u danskoj A / S banci, ističući da je "sada zemlja među apsolutno najjačim sa rekordno visokim suficitom tekućeg računa i jakim javnim finansijama".

Od 19. veka, Danska se zaduživala u inostranstvu kako bi finansirala sve - od rata protiv Nemačke do izgradnje železničkih pruga. Deficit države je rastao tako brzo da je u kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetim Danska bila primorana da devalvira nacionalnu valutu, krunu, kako bi ponovo uravnotežila svoju ekonomiju.

Zvanični Kopenhagen je tada uveo režim fiksnog kursa i preduzeo ekonomske reforme da bi preobrazio Dansku u bastion stabilnosti sa kreditnim rejtingom AAA, koji drži i danas. Reforme su obuhvatile zauzdavanje zaduživanja potrošača kroz poskupljenje cene zajmova.

Danas Danska više ne mora da emituje dužničke hartije u dolarima ili evrima, zahvaljujući svojim ogromnim deviznim rezervama, koje koristi za odbranu vrednosti krune prema evru. Njene devizne rezerve od oko 467 milijardi kruna (67,5 milijardi dolara) sada su dvaput veće nego pre deset godina.

Danska centralna banka je prošlog meseca prodala 4,7 milijardi kruna kako bi oslabila domaću valutu, pošto su politički rizici vezani za francuske izbore pokrenuli strane investitore da potraže sigurnost u danskim aktivama.

Nordea bank AB je objavila da bi političke napetosti u Francuskoj mogle da prisile Dansku da posegne za još većim intervencijama od onih koje su preduzete prošle godine kako bi se neutralisali negativni uticaji od britanskog glasanja za izlazak iz EU.

Danska centralna država od marta 2014. godine nema potrebu da se zadužuje u stranoj valuti, kaže Lars Majland Nilsen, šef kancelarije za dug u centralnoj banci, dodajući da je država u 2015. godini odustala od emisije deviznih obveznica i da nema u planu izlazak na devizno tržište duga ni u 2016, prenosi "Blumberg".