Gašenje svetla izazvalo rasprave – da li je odluka ispravna?

Dok je Španija takve mere učinila obaveznim, zahtevajući da prodavnice isključe svetla noću, na drugim mestima lokalne vlasti to rade dobrovoljno, tvrdeći da je sada dobar trenutak za isprobavanje mera za uštedu, piše Politico.

Berlin gasi reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, a veliki broj gradova u Austriji, Nemačkoj i Italiji smanjio je uličnu rasvetu ili ugasio komercijalne table.

U Francuskoj, 14 opština u departmanu Val d'Oaz severno od Pariza isprobava mere za potpuno isključivanje javne rasvete noću. Lokalne vlasti procenjuju da će gašenje ulične rasvete tri i po sata svake noći pomoći u smanjenju potrošnje energije za oko četvrtinu.

"Bum [cena] energije naterao nas je da preduzmemo ovaj korak i pokušamo sa ovim eksperimentom", rekao je Janik Bodek, gradonačelnik opštine Kormel an Pariz, za ​​BFMTV u junu.

Ove mere podržavaju aktivisti za svetlosno zagađenje i naučnici, koji tvrde da prekomerna veštačka svetlost ima loš uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Gašenje svetla je "najlakša" mera za preduzimanje jer "ne košta skoro ništa i... odmah se isplati u evrima, ušteđenim kilovat satima i smanjenjem svetlosnog zagađenja", rekla je An-Mari Dukro, portparolka ANPCEN-a, francuskog udruženja za borbu protiv svetlosnog zagađenja.

Planovi su deo odgovora bloka na energetsku krizu, ali neki se brinu da će gašenje ulične rasvete učiniti gradove manje bezbednim.

"Rasveta doprinosi javnoj bezbednosti", rekao je poslovni menadžer koji živi u Taverni, jednoj od opština koje učestvuju u eksperimentu, tvrdeći da bi fokus trebalo da bude na ograničavanju drugih vrsta svetlosti, na primer iz izloga.

Debate o bezbednosti

Bodek je rekao da je njegova opština potrošila 2 miliona evra na javnu rasvetu 2021. godine; koji bi ove godine mogao skočiti na 2,8 miliona evra ako se ne preduzme ništa.

Međutim, komune žele da istaknu da će ovaj eksperiment takođe smanjiti svetlosno zagađenje. Više tame će pomoći da se "poštuje ritam dana i noći, omogućavajući vrstama da se regenerišu", rekla je Kerol Fajderb, prvi zamenik gradonačelnika Tavernija.

Naučnici su dugo upozoravali da svetlosno zagađenje narušava biodiverzitet i zdravlje ljudi. Prekomerna upotreba veštačkog svetla noću povezana je sa smanjenjem populacije insekata — sa potencijalno strašnim uticajem na lance ishrane — i promenama u migratornim putevima ptica. Takođe je utvrđeno da doprinosi brojnim zdravstvenim problemima kod ljudi, uključujući rak, navodi Politico.

Ipak, nisu svi uvereni da ima smisla gasiti svetla da bi se pomoglo prirodi.

Prema Fajderb, većina zabrinutosti lokalnog stanovništva odnosi se na bezbednost, iako je takođe naglasila da reakcija nije bila tako jaka koliko je očekivala.

Mere su osmišljene imajući na umu bezbednost, rekla je ona. Vremenski okvir se računa za dolazak poslednjeg noćnog voza i polazak prvog jutarnjeg voza i može se prilagoditi državnim praznicima, kada su ulice noću prometnije nego inače. Ona je dodala da video-nadzor nastavlja da radi i kada su svetla ugašena.

Takođe je ukazano na podatke iz drugih delova Francuske koji ne pokazuju vezu između gašenja javnog svetla i porasta kriminala.

Međutim, iako postoje studije koje pokazuju da se bezbednost ne smanjuje sa manje svetla, postavlja se pitanje koliko bi se građani, posebno žene, osećali bezbedno.

Videti svoju okolinu je ključ za osećaj sigurnosti, rekla je Ines Sančez de Madariaga, predsedavajuća UNESCO-a za rod u nauci, tehnologiji i inovacijama. "Kada žene uoče rizik od seksualnog napada, rizik od nesigurnosti, prestaju da idu na mesta", rekla je.