Sprema se novi udar na Kinu? Amerika procenjuje štetu

One bi mogle dovesti do novih kaznenih tarifa na uvoz iz Kine i dodatno zaoštriti odnose Vašingtona i Pekinga, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Visoki američki zvaničnici razmatraju pokretanje istrage o kineskim industrijskim subvencijama koje bi mogle da izazovu eskalaciju trgovinskih tenzija između Vašingtona i Pekinga, piše Fajnenšel tajms.

Rasprave unutar administracije predsednika Džozefa Bajdena mogle bi na kraju da navedu SAD da uvedu novu rundu kaznenih tarifa na proizvode iz Kine, mada je, kako ukazuje britanski list, do tog koraka još daleko.

Prema osobama upoznatim s raspravama, američka trgovinska predstavnica Ketrin Tai i ministarka za trgovinu Đina Raimondo razmatraju pokretanje istrage o kineskim subvencijama prema članu Zakona o trgovini iz 1974. Taj pravni okvir je i administracija Donalda Trampa koristila za uvođenje tarifa na kineske proizvode u vrednosti od 360 milijardi dolara. Bajdenova administracija počela je da razmatra istragu o nefer trgovinskoj praksi Kine usled, kako navodi Fajnenšel tajms, sve veće frustracije što Peking poslednjih nekoliko godina nije bitno promenio praksu velikih industrijskih subvencija za podršku strateški važnim sektorima.

Vapaj: "Amerika bi mogla da bankrotira"

Sadašnji američki predsednik je zadržao Trampove tarife Kine uprkos pritiscima američkih poslovnih grupa da budu smanjenje ili uklonjene kako bi se smanjili troškovi američkim uvoznicima i odluka o pokretanju nove istrage protiv Pekinga, prema oceni lista, sugeriše da sadašnja administracija ide u suprotnom smeru. Američka trgovinska predstavnica tražila je od spoljnih konsultanata da pomognu u proceni štete od kineskih subvencija kako bi se ustanovilo šta bi bio prikladan odgovor, mada još nije podnet formalni zahtev za pokretanje istrage, navodi Blumberg pozivajući se na izvore.

Vest o razmatranju istrage o kineskim industrijskim subvencijama objavljena je 10. septembra, dan posle 90-minutnog telefonskog razgovora Bajdena i Sija u kojem je američki predsednik izrazio frustraciju zbog manjka ozbiljnosti u saradnji Pekinga s njegovim timom. Portaparolka Bele kuće je rekla da su određene ekonomske teme bile predmet razgovora, ali da nisu bile glavni deo.

S druge strane, kako piše Blumberg, Bajdenova administracija naginje vraćanju procesa za izuzimanje od određenih tarifa, pošto su poslovna zajednica i mnogi kongresmeni tražili da se dozvole takva izuzeća. Pojedini članovi administracije takođe veruju da carine uvedene pod Trampom nisu dovele do željenih promena u ponašanju Kine i da su vremenom izgubile sposobnost da budu oruđe za pritisak na Kinu da se vrati za pregovarački sto ili ispuni obaveze takozvanoj Fazi jedan dogovora iz 2020.

Istraga o industrijskim subvencijama Kine mogla da bi da traje mesecima, ukazuje Blumberg, dodajući da takva istraga može dovesti do uvođenja tarifa, ali i da ne mora. Nije poznato kada bi Bela kuća mogla da objavi rezultate razmatranja o istrazi, premda zvaničnici kažu da bi to moglo da se desi u bliskoj budućnosti. Blumberg navodi da Bela kuća takođe uzima u obzir moguću kolateralnu štetu od takvog poteza i kako bi odgovor Kine mogao da utiče na američke radnike i poljoprivrednike. Razmatranje industrijskih subvencija koje kineskim kompanijama daju prednost u odnosu na strane rivale moglo bi dodatno zaoštriti američko-kineske odnose, ocenjuje Volstrit džurnal.

List ukazuje da Bela kuća takođe želi da se udruži sa Evropskom unijom, Japanom i drugim saveznicima u Aziji i pruži podršku Svetskoj trgovinskoj organizaciji za mere protiv kineskih subvencija. Američka trgovinska predstavnica je u okviru višemesečnog preispitivanja politike prema Kini odlučila da pokuša da primora Peking da ispuni svoje obaveze prema dogovoru Faza jedan koji je ispregovarala Trampova administracija kako bi povećala kinesku kupovinu američke robe za 200 milijardi dolara u 2020. i 2021.

Amerika i Evropa mamutskim projektom protiv Kine

Za prošlu godinu Kina je, prema navodima stručnjaka, ispunila 40 odsto, a u ovoj godini zaostaje oko 30 odsto. Mere zbog subvencija bi mogle biti uvedene posle razgovora o obavezama za kupovinu američke robe koje ističu na kraju ove godine, ukazuje američki list, dodajući da stručnjaci za Kinu kažu da je malo verovatno da se Peking upusti u ozbiljne pregovore o subvencijama koje smatra ključnim za svoj ekonomski uspeh.

Pored državnih preduzeća, koje Peking tradicionalno pomaže subvencijama, sve više privatnih kineskih kompanija bi moglo imati koristi od ogromne mreže vladine podrške sve dok se budu pridržavali državnih ciljeva i prioriteta, ocenjuje Volstrit džurnal, navodeći da se Peking nedavno obavezao da će izdvojiti najmanje 1,5 milijardi dolara za podršku više od 1.000 malih i srednjih kompanija u narednih pet godina. Peking je godinama koristio subvencije za pomoć proizvođačima da dominiraju u industrijama kao što su čelik, solarni paneli i auto-delovi, a sada kineska vlada pokušava da se usredsredi na sektore koje smatra neophodnim za buduću konkurentnost zemlje, poput poluprovodnika, veštačke inteligencije i kvantnog računarstva.

Mada, prema navodima Volstrit džurnala, velike subvencije nisu uvek donosile rezultate i uprkos stotinama milijardi dolara podrške industriji poluprovodnika, kineske kompanije tehnološku još više zaostaju za zapadnim konkurentima.