Šta krije senka kineskih nebodera?

Komunistička partija Kine je bučno proslavila vek postojanja, ali nije lako pronaći prikladan termin za tamošnje društveno uređenje.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: EPA EFE/JEROME FAVRE
Foto: EPA EFE/JEROME FAVRE

O "narodu" se, naime, sve manje vodi računa, piše Dojče vele (DW).

Stefan Wurzel iz studija ARD-a u Šangaju je i stručnjake pitao, kako uopšte nazvati društveno uređenje današnje Kine.

"Pravi pojam nam nedostaje", kaže Michael Pettis, profesor finansija na univerzitetu Beida u Pekingu i dodaje: "Zato kažemo 'državni kapitalizam' ili 'kapitalizam s kineskim obeležjima' ili 'lenjinistički kapitalizam' - možete tu izmisliti brojne različite pojmove".

Ne zna tačno reći ni Alicia Garcia-Herrero, glavna ekonomistkinja francuske investicione banke Natixis koja svoj ogranak za Aziju i Pacifik vodi iz Hongkonga.

Komunističkoj partiji više ne treba fudbal: "Kina bila samo zlatna koka"

"'Državni kapitalizam' je primeren jer država dominira svuda. Ili 'partijski kapitalizam' jer pak komunistička partija dominira državom", navodi.

No, upitani stručnjaci su složni u tome da uređenje Kine nema baš ništa zajedničko sa socijalnim državama kao što je Nemačka.

"Socijalno-tržišna ekonomija stavlja u središte pažnje radnika i delatnika. U Kini zaposleni nemaju gotovo nikakva prava", kaže Garcia-Herrero i ističe: "Ne smeju osnivati čak ni sindikate. Komunistička partija stvara snažni privredni rast tako što uskraćuje prava zaposlenima i radnicima kakve bi imali, na primer, u Nemačkoj".

Novo doba i stari način razmišljanja

Nema nikakve dileme: Kina je neposredno nakon Drugog svetskog rata bila najsiromašnija zemlja naše planete. Revolucija 1949. i proglašena Narodna Republika nipošto nije znala izaći na kraj s tom bedom: prema nekim procenama, do smrti Mao Cedunga 1976. je u Kini život izgubilo 55 miliona ljudi, ne samo od progona nego i od gladi.

Obrt se počeo događati tek legendarnom izjavom Denga Sjaopinga kako nije važno koje je boje mačka, sve dok lovi miševe. No i to početno, stidljivo preduzetništvo je u Kini već odavno preraslo u goleme investicije tako da investitori više ni ne znaju gde da produktivno ulože novac, tvrdi Pettis.

"Umesto toga i dalje grade nepotrebnu infrastrukturu i ogromne stambene četvrti. Četvrtina stanova u Kini su prazni. Ali državno vođstvo uprkos tome gradi dalje", kaže.

No, u senci nebodera današnjih kineskih velegradova i sve većeg broja milijardera, stoji potpuno zastareli i decentralizovani sistem socijalne zaštite. Dobro prolaze jedino stanovnici velegradova, ali ako neko iz nekog provincijskog mesta dođe u Šangaj, on tamo ne može samo tako poslati svoju decu u školu ili otići lekaru.

Daleko od Evrope

"Kineski sistem socijalne zaštite nije samo mnogo manji nego kod nas u Evropi, nego i mnogo neravnopravniji. To je veoma čudno za sistem koji se barem zove socijalistički kao što je Kina. Sve tamo zavisi od toga gde ste rođeni, gde radite i hoćete li uspeti da dobijete službena dokumenta da vam je tamo gde ste se doselili mesto prebivališta", objašnjava ekonomistkinja.

Komunisti oteli, nove vlasti ćute

Početkom jula, na proslavi 100. godišnjice osnivanja komunističke partije Kine sadašnji predsednik države i partije Si Đinping se hvalio kako ona "nezaustavljivo" postaje svetska velesila. Imetak Kine je u proteklim decenijama zaista rapidno narastao, ali istovremeno se čak produbljuje jaz između siromašnih i bogatih. Takozvani Džini indeks koji meri razliku prihoda u nekom društvu se u Kini od kraja sedamdesetih gotovo udvostručio, čak i u SAD je odnos prihoda po tom indeksu ostao otprilike isti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 87 idi na stranu