Kada će "običan mali čovek" moći da pobedi masne profite Maska, Bezosa i Soroša?

Da li je na dugi rok pametnije da se oporezuje imetak?

Obični smrtnici idu na posao i na kraju meseca dobiju platu na bankovni račun. To što dobiju je najčešće neto zarada – država je već uzela svoje. Negde manje, negde više, ali taj običan mali čovek, to božanstvo svih političara koji hoće glasove, retko kad ne izmiruje svoje obaveze. Ako ih ne izmiri, poreznici mu to neće zaboraviti, napominje Dojče vele.

A šta ako nisi običan mali čovek nego, recimo najbogatiji čovek sveta? Ako si šef Amazona ili Tesle? Onda možeš da ne platiš ni cent poreza, pokazalo je istraživanje američkog istraživačkog portala ProPublica.

Bezos i Mask nisu plaćali porez

Prema njihovom pisanju, osnivač Tesle Ilon Mask je 2018. prijavio da jadan nije imao nikakvih prihoda, pa nije ni platio porez. U umetnike da ne plate porez spadaju i drugi milijarderi poput Džefa Bezosa, Majkla Blumberga i Džordža Soroša.

Oni profitiraju od toga što američki poreski zakoni ne konstatuju rast imovine u vidu akcija i nepokretnosti. Tako je Bezos između 2014. i 2018. doduše platio masnih 973 miliona evra poreza, ali je u tih pet godina uvećao bogatstvo za 99 milijardi. Realna poreska stopa za njega je, dakle, smešnih 0,98 odsto.

Zapanjujući nalaz istraživanja je da 25 najbogatijih Amerikanaca plaćaju manje poreza nego pošteni vredni ljudi koji zarađuju prosečno. Uništen je "osnivački mit američkog poreskog sistema, da svako doprinosi pošteno i da najbogatiji Amerikanci najviše plaćaju", piše portal.

Koliko utaje bogati Amerikanci?

Demokratska senatorka Elizabet Voren, koja se broji u levo krilo stranke, navodi: "Naš poreski sistem je sklepan za milijardere koji bogatstvo ne temelje na plati kao radničke porodice".

Može li pravednije?

Minhenski Zidojče cajtung piše da poreska pravila odavno nemaju veze sa realnošću. "Jer danas čovek po pravilu nije mnogo bogatiji od sugrađana jer više radi od njih, nego jer poseduje akcije ili nasleđuje".

"Koliko god je nepravedno što vrhunski menadžer zarađuje sto puta više od običnog radnika – nije problem u nejednakosti zarada. Problem je u nejednakosti imovine", piše Zidojče. Recimo, prosečni Amerikanac ima imovinu u vrednosti od 120.000 dolara, dok je Bezos težak milion i po puta više.

Oštro protiv globalnog poreza: "To bi bilo antiamerički"

Uz to, piše Zidojče, plata mora da se zaradi, dok imovina raste sama od sebe. "Logična posledica ovih saznanja bilo bi uvođenje poreza na imovinu – i to ne samo dodatno uz porez na prihod, već umesto poreza na prihod".

To bi bilo poželjno, dodaje list, jer porez na zaradu ionako neće funkcionisati na duže staze kada sve više posla budu preuzimali roboti i veštačka inteligencija.