Potraga za novim pomorskim putevima

Nakon nesreće broda Ever Given, kompanije istražuju alternativne pravce povezivanja istočne Azije sa ključnim evropskim tržištima, piše SEEbiz.

Potraga za novim pomorskim putevima usledila je nakon nesreće broda Ever Given, u vlasništvu jedne japanske kompanije, koji je u martu zapeo u kanalu manje od nedelju dana, čime je prekinut jedan od ključnih pomorskih puteva.

Više od mesec dana nakon incidenta u Sueckom kanalu, još se osećaju njegove posledice, a pitanje broda Ever Given još nije rešeno.

Egipatski sud odobrio je zahtev vlasti Suueckog kanala za zadržavanje broda sve dok vlasnik, japanska kompanija Šoei Kisen Kaiša, ne plati 737 miliona evra odštete.

Brod je angažovan za prevoz tereta iz Kine do Roterdama od strane tajvanske kompanije Evergreen Line, a njime je upravljao lokalni kapetan tokom vožnje niz kanal. Egipatske vlasti nisu dopustile vlasnicima da istovare teret sa nasukanog broda.

Sledeće ročište će biti u nedelju. Ako su brodovlasnici prisiljeni platiti višemilionsku kaznu, tada će najviše imati Rusija i Kina, navodi Dojče Vele.

Svakako je vrlo razuman potez japanskih kompanija da barem pregledaju alternativne rute, iako moraju da budu svesni da svaka od njih takođe ima nedostataka", rekao je profesor prometne politike i sistema Jošicugu Hajaši.

Prema njemu, moguća su tri puta, četvrti je u fazi izrade.

Prva opcija je putovanje oko Rta dobre nade u Južnoj Africi, što je bio uobičajeni put između Azije i Evrope do izgradnje 193 kilometra dugog Sueskog kanala u novembru 1869. Glavni nedostatak rute je što je mnogo duža i stoga skuplja od ostalih.

Rusija takođe snažno favorizuje Transsibirsku železnicu za prevoz tereta. Infrastruktura je već uspostavljena, iako neki sumnjaju u pouzdanost ruske železničke infrastrukture.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2018. potpisao izvršnu naredbu u kojoj se navodi da bi vreme za prevoz brodskih kontejnera železnicom od ruskog istoka prema zapadu trebalo da se smanji na sedam dana, a da ukupna količina tereta prevezena u Rusiju treba da se smanji na sedam dana.

Jedna od japanskih kompanija počela je da koristi Transsibirsku železnicu za teret u januaru i vrlo je zadovoljna: za prevoz su potrebne dve nedelje manje nego morskim putem, a avio prevoz košta pola.

Profesor Stiven Nagi s Međunarodnog hrišćanskog univerziteta u Tokiju ističe da postoje prepreke alternativnim putovima rizika.

"Arktički put nije dostupan tokom cele godine, a Transsibirska železnica jednostavno ne može da podnese količinu tereta." Ističe da bi Rusi i Kinezi želeli da se spomenuti pravci pojačaju, ali s druge strane, to bi zakomplikovalo odnose Japana sa Sjedinjenim Državama.