"Zelene" čeličane u Skandinaviji u potrazi za čistom strujom: Istiskuju rudare bitkoina

Sever Evrope na meti je energetski intenzivnih industrija koje se spremaju za zelenu tranziciju.

Izvor: Deutsche Welle/Poslovni dnevnik
Podeli
Foto: Morrowind/Shutterstock
Foto: Morrowind/Shutterstock

Obilje obnovljive energije kojima raspolažu skandinavske države privlači kompanije kojima treba mnogo zelene energije, pa sve manje mesta ima za firme koje se bave "rudarenjem" bitkoina.

Najpoznatija kriptovaluta gologroman je potrošač električne energije. Zavisno od procena, godišnje se za dobijanje bitkoina globalno utroši između 67 i 121 teravat-sati (TWh) struje.

To je otprilike upola potrošnje svih data centara u svetu, celog globalnog finansijskog sistema i svih ostalih kriptovaluta, piše Deutsche Welle, a prenosi Poslovni dnevnik. Za ilustraciju, Nemačka godišnje potroši oko 500 TWh struje.

Krivci za klimatske promene

Zato mnogi upiru prstom u bitkoin zbog uticaja na klimatske promene. Posebno nakon što se otprilike 80 odsto ukupne računarske snage za dobijanje i procesiranje bitkoina nalazi u azijskim državama. A nijedna od njih ne dobija više od četvrtine električne energije iz obnovljivih izvora.

Dodatno, 15 odsto ukupne računarske snage locirano je u Rusiji i SAD, državama koje takođe nisu predvodnici u zelenoj energetici.

No, "rudarenje" na evropskom severu mnogo je zelenije. To pre svega važi za Island gde je, prema podacima Islandske blokčejn fondacije, dobijeno 8 odsto svih bitkoina u opticaju. Island u potpunosti dobija električnu energiju iz obnovljivih izvora, hidro i geotermalnih elektrana. Dodatno, islandska struja je toliko jeftina da je prethodnih godina postojala ideja izgradnje podmorskog kabla do Velike Britanije.

Prednosti svoje elektroprivrede svesna je i islandska vlada, pa je donela odluku o podsticanju ulaganja energetski intenzivnih industrija, poput proizvođača aluminijuma i blokčejn industrije.

Jedna od prvih kompanija koje su još 2013. na Islandu izgradile "rudnik" bitkoina bio je Dženesis majning.

"Tamo nema političkog ili geopolitičkog rizika, infrastruktura je vrlo pouzdana, a struja je iz održivih izvora i neverojatno jeftina", kaže osnivač Dženesisa Filip Salter.

No, islandski kapaciteti za proizvodnju struje došli su do svojih granica zbog čega se dobar deo "rudnika" odselio. Danas islandski udeo u globalnom "rudarenju" bitkoina iznosi između 1 i 2 odsto.

Norveška je već nadmašila Island po ukupnoj računarskoj snazi, a Salter smatra da i Švedska ima svoje prednosti, posebno na severu zemlje. Međutim, svih pet skandinavskih država trenutno učestvuje sa tek jedan odsto u globalnoj računarskoj snazi.

Olav Johan Botnen, energetski analitičar norveške kompanije za istraživanje tržišta Voliju insajt ističe da će u narednim godinama skandinavske države imati višak električne energije od gotovo 30 TWh godišnje, uz pretpostavku prosečnih vremenskih uslova.

Evropska investiciona banka koristiće poznatu kriptovalutu: Kako?

Vlade kreću u napad na kriptovalute? "Kasno. Duh je već izašao iz boce, biće samo popularnije"

(Ne) pomišljate na rudarenje bitkoina? Evo šta vam je potrebno, koliko košta i da li se isplati

Nestašica u budućnosti

Te procene privlače i druge industrije kojima treba mnogo energije, a spremaju se za zelenu tranziciju.
To pre svega važi za "zelene čeličane" koje rudu gvožđa prerađuju u čelik korišćenjem struje iz obnovljivih izvora i "zelenog" vodonika umesto uglja, odnosno koksa.

Podsetimo, "zeleni" vodonik proizvodi se iz vode korišćenjem struje iz obnovljivih izvora. Dva konzorcijuma već imaju velike planove na severu Švedske. U gradiću Bodenu – gde je i Dženesisov "rudnik" – te obližnjem lučkom gradu Lulei do kraja decenije biće izgrađene dve goleme ekološke čeličane.

Švedska trenutno u hidroelektranama proizvede oko 65 TWh godišnje, a još 10 TWh će dobijati iz najveće vetroelektrane na kopnu koja je u izgradnji.

Ipak, ni toliki kapaciteti u bliskoj budućnosti neće biti dovoljni da zadovolje rastuću potražnju. Olav Johan Botnen ističe da se povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora na jednostavan i jeftin način u Skandinaviji može postići samo u severnoj Švedskoj i Finskoj. Druga je mogućnost izgradnja dodatnih podmorskih kablova, poput onih koji povezuju skandinavske države sa Holandijom, Poljskom i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Bez sumnje, Skandinavce u budućnosti očekuje skuplja struja. Analitičari prognoziraju da će tokom ove decenije cene struje porasti za 50 odsto, na 40 do 50 evra za MWh. Stoga će "rudarenje" još neko vreme ovisiti o fosilnim izvorima energije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 119 idi na stranu