Dvostruki standardi za sezonce: Iscrpljeni i bez mogućnosti da drže distancu – lako se zaraze

Oni često žive u katastrofalnim uslovima.

To je posebno vidljivo u doba pandemije korone.

U ruralnim delovima Nemačke ponovo se beleži širenje koronavirusa većih razmera. Na seoskom gazdinstvu koje se bavi uzgojem špargli u mestu Kirhdorf na severozapadu Donje Saksonije raste broj novozaraženih. Krajem aprila ih je bilo 42, prošlog vikenda 87, a sada već 104. Zato su u okrugu Dipholc, u kojem se nalazi Kirhdorf, sada uvedena stroga ograničenja.

Oko 1.000 sezonskih berača špargli koji rade za tog uzgajivača, a od kojih su mnogi iz istočne i jugoistočne Evrope, sada se nalaze u tzv. „radnom karantinu“, pod nadzorom policije. To znači da svoj smeštaj smeju da napuste samo radi odlaska na rad u polje. Sa imanja su obećali da će poslati opsežno saopštenje, ali to do sada nisu uradili.

Brojka od 1.000 radnika pokazuje da je reč o velikom uzgajivaču koji posluje u više regiona. U razgovorima s lokalnim stanovništvom često se može čuti da to što je izbila zaraza nije iznenadilo nikoga. Inače, svake godine i do 350.000 sezonskih radnika brine za to da Nemci na stolu imaju sveže špargle i domaće jagode.

Sveštenik kritikuje dvostruke standarde

Katolički sveštenik Peter Kosen jedan je od retkih koji otvoreno pričaju šta misle o tome. On je i prošle godine oštro kritikovao uslove rada u nemačkoj mesnoj industriji, a nakon toga je od premijera pokrajine Severna Rajna Vestfalija Armina Lašeta dobio pokrajinski orden zasluga za narod.

Kosen kaže da je već prošle godine postalo jasno da izbijanje masovne zaraze ima veze sa s prehrambenom industrijom u Nemačkoj, sa berbom voća i povrća, radom u mesnoj industriji, ali i na drugim mestima. I veoma ga ljuti što ljudi postaju deo rizične grupe zbog svog rada, smeštaja i prevoza.

„Ljudi su na mnogim mestima u riziku, ne mogu da drže distancu ili su jednostavno iscrpljeni zbog suviše napornog rada. Zato u doba pandemije stalno postaju žrtve masovnih zaraza koronom“, kaže Kosen za DW. „Stiče se utisak da postoje dvostruki standardi“.

Sezonski radnici bez zdravstvenog osiguranja

Angažovanje sezonskih radnika je međunarodni problem. Benjamin Luig iz Evropskog udruženja za pitanja sezonskog rada koordinira ujedno i Inicijativu za fer poljoprivredne radove. Nju, između ostalih podržava i sindikat građevinara IG Bau.

Nakon izbijanja korone u Dipholcu Luig je izjavio: „To nas ne čudi. Jednostavno, pravila su suviše labava.“ I on, kao i sveštenik Kosen pominje dvostruke standarde, jedne za domaće, a druge za strane sezonske radnike. I on kritikuje to što sezonski radnici u Nemačkoj rade mesecima bez zakonski obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Od političara se po tom pitanju do sada jedino izjasnila Janine Visler, predsednica stranke Levica. Ona je upozorila da su sezonski radnici u povećanom riziku, jer naporno rade i često žive u smeštajima s katastrofalnim higijenskim uslovima.

Visler zahteva da se radnici smeštaju isključivo u jednokrevetne sobe, da im se na raspolaganje stave besplatne zaštitne maske i da se redovno testiraju na koronu. A onaj ko u Nemačkoj radi, taj bi od prvog dana trebalo da bude i zdravstveno osiguran, naglašava predsednica Levice.

Osiguranje sezonaca na dnevnom redu parlamenta

Te zahteve ne podržava međutim Aksel Knerig, poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz Donje Saksonje. On smatra da se socijalna zaštita sezonskih radnika znatno popravila i kaže da je neophodno proveriti da li ti radnici u svojim domovinama imaju zdravstvenu zaštitu. Knerig kritikuje to što su, prema njegovom mišljenju, sada „žrtveno jagnje“ postali ti pomagači u berbi od kojih inače zavisi nemačka poljoprivreda.

Knerig ujedno ukazuje da okrug Dipholc beleži incidenciju od 104, a susedni okrug Vehta, u kojem nema masovne zaraze kod sezonskih radnika, čak 239. Knerig tvrdi da su na seoskom imanju u Kirhdorfu redovno obavljana testiranja na koronu i da postoji higijenski koncept.

Inače, ovog petka (7.5.) o toj temi će raspravljati i gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, mada se neće baviti konkretnim slučajem iz Dipholca. Verovatno će biti usvojeno pravilo prema kojem se za radnike zaposlene kraće od 102 radna dana ne plaća socijalno osiguranje. To znači: pomagači u berbi ostaju bez potpunog osiguranja ako rade najduže tri ili četiri meseca.

„To je pravilo veoma problematično“, smatra Luig. „Mnogi radnici nemaju osiguranje u svojim domovinama. Ne mogu se ljudi ostaviti četiri meseca bez socijalnog osiguranja“.