Na Grenlandu referendum o eksploataciji ruda: Hoće li kompanije dobiti "zeleno svetlo"?

Odluku o održavanju prevremenih izbora 6. aprila, doneta je nakon što je u februaru iz tripartitne vladajuće koalicije istupila stranka desnog-centra Demokrate, čime je vlada predvođena strankom Napred ostala bez većine u grenlandskom parlamentu koji čini samo 31 poslanik, piše Euractiv.

Jedan od razloga za izlazak Demokrata iz vlade bila su upravo duboka razmimoilaženja oko predloženog projekta eksploatacije urana i retkih metala na jugozapadu Grenlanda.

Zagovornici rudarskog projekta Kvanefjeld u njemu vide šansu za otvaranje novih radnih mesta i za ekonomski prosperitet.

Dosadašnji grenlandski premijer Kim Kilsen zalagao se da se vlasniku rudnika, australijskoj kompaniji Greenland minerals, čiji su najveći deoničari Kinezi, što pre da zeleno svetlo za početak opreracija.

Erik Jensen, koji je krajem 2020. nasledio Kilsena na čelu partije Napred i koji važi za vatrenog pobornika nezavisnosti Grenlanda, protivi se davanju rudarske licence australijskoj kompaniji.

Ankete pokazuju da bi iz izbora kao najjača snaga u parlamentu mogla da izađe levo orijentisana partija Zajednica naroda (Inuit Ataqatigiit), koja se oštro protivi rudarskom projektu.

Ta partija tvrdi i da se većina od oko 56.000 stanovnika Grenlanda, uglavnom pripadnika autohtonog naroda Inuita, protivi projektu, i to uglavnom iz ekoloških razloga.

Sam projekat po svom značaju prevazilazi granice Grelanda, pošto prostranstva te zemlje, koja su delom prekrivena večitim ledom, prema procenama američke geološke službe, kriju neka od najvećih neistraženih nalazišta retkih minerala u svetu.

Procene ukazuju da se u rudarskom basenu Kvanefjeld nalaze najveći depoziti retkih metala izvan Kine, na koju trenutno otpada više od 90 odsto svetske proizvodnje tih elemenata, neophodnog dela savremenih tehnologija - od pametnih telefona, preko mikročipova, pa do baterija za električne automobile.

Grenland, najveće ostrvo na svetu, kao samopravna teritorija pod danskom krunom ima svoju vladu i parlament, ali je vezan za Dansku u odbrambenoj, spoljnoj i monetarnoj politici, podseća Euractiv.