Poreske oaze - ili rupe u zakonu koncerna Bajer?

Nakon što su Zeleni u Evropskom parlamentu pogledali kako plaća porez Ikea, BASF ili Zara, sad su se uhvatili Bajera (Bayer).

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: EPA, SASCHA STEINBACH
Foto: EPA, SASCHA STEINBACH

Kipar okreće novi list: Stavljaju tačku na sve što ih je dovelo na loš glas

Poreski raj na srpski način

Teoretski, sve je u granicama zakona - ali zapravo, on plaća 3 milijarde evra manje nego pre 10 godina, piše Dojče vele.

Kad čujemo "poreska oaza", pomislimo na neka egzotična mesta, a ne na opštinu Monhajm na Rajni ili Šenefeld kod Berlina. Ipak, baš ta mesta usrdno pomažu jednom Bajeru da plaća kudikamo manje poreza nego što bi možda trebalo da plati.

"Štetna konkurencija - kako Bajer manipuliše poreskna davanja u Evropi" je naslov istraživanja sprovedenog po nalogu kluba zastupnika Zelenih/Evropskog slobodnog saveza (EFA) u Evropskom parlamentu. Već pre su pogledali i kako - i koliko plaćaju drugi međunarodni koncerni kao što je Ikea, BASF ili Zara, a sad je došao na red i Bajer.

"Ono što smo našli kod Bajera, to je prilično agresivno", kaže Sven Giegold, stručnjak za finansije Zelenih u EP. U studiji je vidljivo kako je Bajer "seljakao" svoje firme po Nemačkoj kako bi uštedeo na porezu. Veoma uspešno - iz ugla koncerna: jer u proteklih desetak godina je uspeo da smanji svoj izdatak poreznicima za deset posto, drugim rečima za oko 3 milijarde evra.

Treba odmah reći kako ni ovo istraživanje nije pronašlo ništa protivzakonito. Ali veoma vešto koristi slabosti poreznog sistema u Nemačkoj, pa makar i po cenu komuna i opština, tvrdi Geigold.

Druga opština, drugi porez

Sedište Bajera je u gradu koji je i nastao s ovim gigantom i koji praktično živi samo od njega: u Leverkuzenu na Rajni. No, u ovoj zemlji samo određena stavka poreza neke firme - 15% dobiti odlazi državi, sve ostalo određuje opština u kojoj je smeštena. To onda komune tera da do bezumlja spuštaju lokalni porez kako bi privukli neku kompaniju: u proseku je to oko 14%, ali ih ima i koje traže tek oko 7%.

Nadmetanje se tako odvija i u tom delu Nemačke: od Leverkuzena do susednog Monhajma je jedva dvadesetak kilometara, a 2012. je ta opština odlučila drastično smanjiti svoj porez, na samo 8,75% - to je rekord u čitavoj pokrajini Severna Rajna i Vestfalija. Nije prošlo mnogo, a Bajer je tamo preselio čak pet firmi u njegovom vlasništvu.

Šenefeld kod Berlina kompanije privlači stopom od samo 8,4% i to je Bajer navelo da pak tamo postavi sedište čak deset firmi u njegovom vlasništvu. To se promenilo 2019. kad je sam Leverkuzen shvatio kako mu ne preostaje ništa drugo nego da i sam smanji namete na nivo Monhajma. Opet Bajeru nije trebalo dugo da onda svoje firme iz Šenefelda preseli u Leverkuzen.

Građani tu samo gube

Kad kažemo "firme", to nisu proizvodni pogoni i velike fabričke hale, ali nisu niti tek poštanski sandučići. U njima jeste zaposlen određen broj saradnika koji čas imaju, čas nemaju posla ako se ne žele preseliti, ali za takve koncerne je to od minornog značaja. Jer one su po pravilu finansijski prilično "teške" - na primer, jedna od tih firmi kod Berlina se bavila upravljanjem nekretnina čitavog Bajera.

Je li takva konkurencija među opštinama dobra? Monhajmu ide srazmerno dobro: opština nema dugova, a javni prevoz i dečji vrtići su besplatni. "Ali to ide na cenu suseda", ljuti se Giegold. "Jer ono što čini Monhajm ili sad i Leverkuzen, prisiljava i susedne opštine da spuste svoje poreze." A takvom pritisku nisu samo izložene malene susedne opštine poput Dormagena ili Krefelda, nego i obližnje velegradove Keln i Dizeldorf. "Na kraju se to pretvara u nadmetanje koje nikome ne čini dobro, a komune čini još siromašnijima."

To se dešava i na nivou čitave Evropske unije: "Luksemburgu ili Irskoj dobro ide zbog njihovih niskih poreza", kaže evropski političar. U to takmičenje se gura i Holandija - što je odmah prihvatio i Bajer i samo tamo otvorio 27 svojih firmi.

Foto: Depositphotos, selensergen
Foto: Depositphotos, selensergen

Poreski raj ima zadatak - uništiti poreske rajeve

Šta će sad giganti: Nestaje evropski poreski raj

Sve, doduše, jeste - po zakonu

Sam Bajer nije hteo da komentariše ovo istraživanje nego je novinare Dojče velea uputio na glavnog poreznog savetnika koncerna, Bernda Petera Biera. Naravno, on ne nalazi lepih reči za ovo istraživanje Zelenih Evropskog parlamenta: to je sve "puka polemika" sa "neozbiljnom" metodologijom, a "navodne uštede poreza" su "potpuna konstrukcija" - makar nije osporio nijedan podatak.

No, ono što je najvažnije jeste kako se Bajer tim postupcima "kreće unutar okvira koji određuje politika" i kako se i Ustavom i odlukama Ustavnog suda "ne samo štiti, nego i podstiče" ovakvo nadmetanje u sve manjim porezima među opštinama. Studija takođe ne piše kako se porezne stope ponekad čak i drastično menjaju političkim odlukama kao što su to učinile SAD 2017, podseća Bier.

Političar Zelenih upozorava na temeljni problem: porezne stope koncernima ne "osciliraju", nego "tonu". Od početka osamdesetih su se porezna opterećenja za firme prepolovila: "Tu razliku plaćamo svi mi, lošijim javnim uslugama. Opštinama nedostaje novca za infrastrukturu, za obrazovanje, za stambenu i saobraćajnu politiku", kaže Giegold.

Bajer je zapravo loš primer

U tom nadmetanju porezima dobro prolaze samo najbogatiji: veliki i međunarodni koncerni. Male kompanije jedva da imaju načina tako uštedeti koji evro. Je li to pošteno? Zapravo je tu Bajer zaista loš primer - za razliku od Gugla ili Epla. Jer Bajer zapravo u svojoj domovini Nemačkoj ostvaruje tek sićušan deo svoje dobiti - oko 6% - on upravo u ovoj zemlji ipak plaća lavovski deo svog poreza: tu i studija EP priznaje Bajeru kako je to gotovo 60%.

Naravno, u svom dopisu Bayer AG ističe tu činjenicu kao dokaz koliko mu je Nemačka važna kao sedište koncerna. No političar Zelenih upozorava kako je ova praksa, bilo među opštinama, bilo među članicama EU zapravo neizdrživa. Treba konačno da se uvedu zajedničke porezne stope i zajednička pravila, zalaže se Giegold.

Istina: tako se može dogoditi da neke nemačke kompanije onda plaćaju više poreza u nekim drugim članicama EU gde posluju. Ali ako se sve zbroji i sabere, pogotovo kad se pred očima imaju manje firme koje ovako nemaju šansi, to bi i za Nemačku bilo dobro.

Ne samo na nivou EU: o više reda i većoj jednakosti kod plaćanja poreza se već decenijama raspravlja i na nivou OEBS-a i zemalja G-20. No, upravo je Nemačka tu na prvom mestu koja se protivi nekakvom konkretnom sporazumu, tvrdi Giegold.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 129 idi na stranu