Za rast cene bitkoina zaslužni i penzioni fondovi

Veliki institucionalni ulagači s druge strane Atlantika sve više ulažu u kriptovalute.

Izvor: novac.jutarnji.hr
Podeli
Foto: Depositphotos, kuprevich
Foto: Depositphotos, kuprevich

Kako piše osnivač firme Electrocoin Nikola Škorić za hrvatski Jutarnji list, lično je dojma da će se u idućem razdoblju to početi događati i u toj zemlji.

Pre tri godine rast cene bitkoina bio je podstaknut interesovanjem entuzijasta. No, mnogim je ulagačima bilo jasno kako je rast delimično bio vezan uz određene manipulacije. U takvim okolnostima interesovanje za ulaganje u bitkoine se nakon privremene pomame smanjio, a početkom 2018. cena bitkoina je naglo pala.

U protekle tri godine promenilo se mnogo toga na tržištu kriptovaluta. U većini država sada postoji neki oblik regulacije tržišta bitkoina i kriptovaluta uopšteno. Pojavili su se i regulisani i licencirani investicioni fondovi koji profesionalnim investitorima omogućavaju ulaganje na način na koji su navikli - u finansijske instrumente, umesto direktno u temeljnu imovinu - bitkoin.

To je rezultiralo snažnim interesovanjem tradicionalnih finansijskih institucija i investitora za bitkoine. Pre četiri godine izvršni direktor JPMorgana, najveće banke na svetu, glasno je isticao da je bitkoin prevara (posle se zbog toga pokajao), a onda je u maju 2020. isti taj JPMorgan otvorio račune bitkoin menjačnicama. Otišao je i dalje te pre nekoliko dana objavio je i analizu koja predviđa da će dugoročno cena bitkoina dostići 146.000 dolara.

Ovakav zaokret deo je šireg trenda prihvatanja bitkoina kao legitimnog investicionog instrumenta koji sada prati čak i najkonzervativniji deo finansijske zajednice, a to su penzioni fondovi. Michael Sonnenshein, izvršni direktor najvećeg upravitelja digitalnom imovinom na svetu, Grayscale Investments Bitcoin Trust-a, koji trenutno poseduje više od 3 posto svih bitkoina, sada kaže da je primetio da su se u investiranje u bitkoin uključili ne samo hedž fondovi, koji to rade već duže vreme, već i druge institucije, poput penzionih i drugih fondova.

"Ulazak penzionih fondova u svet kriptovaluta značajna je vest. Ti fondovi su vrlo konzervativni ulagači pa njihovo investiranje u bitkoin jasno signalizira da ta kriptovaluta postala legitiman investicioni instrument. Uveren sam da će to podstaći deo ulagača koji do sad nisu ulagali u kriptovalute da razmotre bitkoin kao potencijalnu investiciju", ocenjuje autor teksta.

Sličan razvoj događanja vidljiv je i u Hrvatskoj. Od početka 2020. Hanfa polako nadzire kripto-firme, poput bitkoin menjačnica u segmentu sprečavanja pranja novca. a odobrila je i rad Griffon Asset Managementa, prvom hrvatskom alternativnom investicionom fondu koji ulaže u bitkoin.

"Kao suvlasniku jedne domaće bitkoin menjačnice zanimljivo mi je videti hoće li i hrvatski penzioni fondovi slediti korake svojih kolega iz SAD-a. Kao što sam spomenuo, reč je o konzervativnim ulagačima. Na primer, poslednjih se meseci mnogo se govori o mogućnosti da penzioneri počnu ulagati u deonice i startape, što je Hanfa odobrila još pre dve godine. No, lično me ne bi začudilo da uskoro vidimo prvi penzioni fond koji ulaže u bitkoin, jer za razliku od odobrenja za ulaganje u startape i deonice, za ulaganje u bitkoine penzionerima u Hrvatskoj ne treba odobrenje Hanfe", zaključuje Škorić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 126 idi na stranu