Treba li uvesti prisilne licence za vakcine? Ovo je lista argumenata ZA i PROTIV

DW je sastavio argumente za i protiv.

PROTIV

· Patenti služe farmaceutskim kompanijama kao podsticaj za istraživanje i inovacije. Prihodima od licenci koncerni nadoknađuju troškove za istraživanja i zaštićeni su od konkurencije jeftinih generičkih proizvođača (onih koji proizvode lek istog sastava, jeftiniji, ali ne i original prim.red).

· Prisilne licence nisu odgovarajuće za vakcine, jer za njih postoji samo privremena dozvola za unapred određene količine, što znači da one ne bi mogle da obezbede dovoljne količine za masovno vakcinisanje. Njih predviđa „Sporazum o trgovinskim aspektima prava o intelektualnom vlasništvu“ iz 1994. poznat kao TRIPS. Pored toga, pravni sporovi i pregovori u slučaju prisilnih dozvola traju dugo i sprečavaju brzu proizvodnju lekova.

· Prisilne licence odvraćaju farmaceutske kompanije od ulaganja i mogu da dovesu do sankcija. Tako je, na primer, američka kompanija Abbott, nakon uvođenja prisilne licence odnosno prisilnog davanja dozvole drugim kompanijama da proizvode njen antiretrovirusni lek protiv AIDS-a, povukla sve svoje zahteve za odobrenje tog leka na Tajlandu. Kao rezultat toga, antiretrovirusni koktel Kaletra, koji je Svetska zdravstvena organizacija preporučila kao standardni lek protiv AIDS-a, više nije bio dostupan u toj zemlji.

· Postoji alternativa izdavanju prisilnih licenci: kompanije, odnosno proizvođači lekova, mogu da izdavaju dobrovoljne ili privremene licence, ili da sklapaju sporazume o saradnji. U junu 2020. godine, AstraZeneka je potpisala sporazum s najvećim svetskim proizvođačem vakcina, Institutom za serum u Indiji (SII). To omogućava indijskoj kompaniji da bez licence proizvede milijardu doza vakcina za zemlje s niskim ili srednje visokim bruto-društvenim proizvodom.

Foto: Depositphotos, Esbenklinker

ZA

· Svetska trgovinska organizacija (STO) predviđa da se prava intelektualnog vlasništva i patenata u izuzetnim situacijama mogu privremeno opozvati. Član 31. Sporazuma TRIPS predviđa da, u slučaju vanredne situacije, države-članice STO mogu izdati prisilne licence za proizvodnju njima važnog patenta/izuma. Takva vanredna situacija mogla bi da bude nedostatak vakcina, jer, prema navodima britanske nevladine organizacije Oksfam, bogate zemlje s 13 odsto svetske populacije kupile su više od polovine do sada planirane proizvodnje vakcina.

· Brazil i Tajland su već imali iskustva s prisilnim licencama tokom pandemije AIDS-a. Pretnja Brazila da će nametnuti prinudnu dozvolu za proizvodnju antiretrovirusnih lekova Efavirenz (Merck) i Nelfinavir (Roche) dovela je 2001. godine do smanjenja cena za 60 odsto. Prisilna licenca je 2007. prvi put upotrebljena protiv kompanije Merck, nakon što su propali obnovljeni pregovori o smanjenju cena. Tajland je u januaru 2006. godine izdao prinudne licence kompaniji Abbott koja proizvodi lek Kaletra, i koncernu Sanofi-Aventis, proizvođaču leka Plavix. Čak i nakon što je Abbott naknadno uveo sankcije, Tajland je mogao jeftino da proizvodi lekove protiv AIDS-a.

· S obzirom na to da je istraživanje za razvoj vakcne protiv kovida 19 finansirano novcem poreskih obveznika, rezultati bi trebalo da budu javno dostupni. Pravo farmaceutskih kompanija na dobit ne može biti iznad prava na zdravlje.

· Prisilne licence imaju veći efekat od žalbi. Međunarodna zajednica je u velikoj meri ignorisala apel Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 19. maja 2020. da se formira globalna tehnološka platforma za proizvode protiv kovida 19 tako da vakcine, lekovi i prava intelektualnog vlasništva mogu da budu dostupni kao „globalno javno dobro“. Ujedno, inicijativa „Globalni pristup vakcinama protiv kovida 19“ (COVAX), koju je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija, a koja ima za cilj da zemljama omogući pristup vakcinama bez obzira na njihovu kupovnu moć, nedovoljno je finansirana.