Kina iz korone izašla još jača: Investicije rekordno rastu, zamrzava se dug siromašnim zemljama

Peking -- Kineske vlasti ističu da investitori na njihovu zemlju gledaju kao na "sigurnu luku" te navode kako BMW, Simens i LG planiraju velika ulaganja.

Izvor: novac.jutarnji.hr/Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos, Alan
Foto: Depositphotos, Alan

Da je kineski div izašao iz korona-krize osnažen, pokazuju i vesti o rastu stranih ulaganja u tu zemlju čija će ekonomija, kao jedina među velikima, ove godine rasti gotovo dva posto.

Prema službenim kineskim izvorima, strane direktne investicije (FDI) u Kini su u prvih devet meseci ove godine porasle 2,5 posto u odnosu na isto razdoblje lani, uprkos pandemiji. U septembru su FDI iznosile 14 milijardi dolara, što je rast od čak 25 posto u odnosu na prošlogodišnji septembar, a investicije su rasle kontinuirano od aprila. U oktobru je rast investicija bio 18 posto. U kineskom Ministarstvu trgovine sada smatraju da investitori na njihovu zemlju gledaju kao na "sigurnu luku" te navode kako kompanije poput BMW-a, Simensa, LG-ja i Tojote planiraju tamo velike investicije, piše Jutarnji list.

Logistički sektor

Analizirajući taj globalni trend vezan uz kineski oporavak i privredni bum nakon savladavanja zaraze koronavirusom, britanski Fajnenšl tajms navodi nekoliko drugih primera iz sektora logistike. Ivanhoé Cambridge, grupa koja ulaže po svetu u ime mirovinskog sistema Kvebeka, u junu je investirala u Kini u imovinu u vrednosti od 400 miliona dolara, a u kineski logistički sektor je poslednjih godina već uložila oko dve milijarde dolara. J.P. Morgan Asset Management je ove godine ušao u 600 miliona dolara vredan joint venture s kineskom logističkom kompanijom New Ease, a američka je kompanija uložila u ime severnoameričkih, evropskih, bliskoistočnih i azijskih investitora.

Dobar je primer i nemački proizvođač industrijskih robota Hahn Automation koji planira investirati milione evra u novu fabriku u Kini tokom iduće tri godine, kako piše Rojters, ne bi li iskoristio činjenicu da se kineska privreda oporavlja od krize mnogo brže od drugih.

"Želimo li rasti zajedno s kineskim tržištem, moramo tamo proizvoditi", objašnjava izvršni direktor Frenk Konrad. Cilj im je da u Kini do 2025. godine ostvaruju četvrtinu svojih prihoda, a trenutno su na deset posto.

Zanimljvo je pritom da kineske FDI u inostranstvu, koje su doslovno cvetale u razdoblju od 2015. do 2017, izazvavši tada silnu zabrinutost u Evropi i SAD-u, već neko vreme ne rastu, čak su i pale. Najveći investitor u Nemačkoj su Sjedinjene Države pa Britanija i Švajcarska, a tek onda Kina. Lani je ispala iz top tri strana investitora u toj zemlji prvi put u deset godina.

Priliv kapitala

Prema podacima koje iznosi Fajnenšl tajms, lani su kineske direktne investicije u svetu iznosile 77 milijardi dolara, što je pola od iznosa realizovanog 2017. godine. Posledica je to dobrim delom političkih odluka kineskih vlasti koje su ograničavale odliv kapitala i inostrane poslovne poteze svojih velikih kompanija (svakako, i snažnije kontrole kineskih investicija na Zapadu, te trgovinskog rata koji je nastupio dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD-a), a istovremeno su olakšale ulazak stranom kapitalu u raznim sektorima, pogotovo u finansijskom.

Kao rezultat takve aktivnosti i priliva stranog kapitala kineska valuta je trenutno na najvišim nivoima u odnosu na zabeležene poslednjih godina, a privreda im raste dok u ostatku sveta pada. Iznos diretnih stranih investicija koje su ušle u Kinu u prvih devet meseci ove godine već je premašio 100 milijardi dolara. Kako navode u UNCTAD-u, telu Ujedinjenih nacija, većina FDI u Kini se odnosi na visokotehnološke industrije.

Foto: Depositphotos, digitalgenetics
Foto: Depositphotos, digitalgenetics

Nemačka produbljuje odnose s Kinom

Nemačka industrija - i ne samo ona - produbljuje svoje odnose s Kinom, i to dok nemačka kancelarka Angela Merkel pokušava stvoriti uslove koji bi tu evropsku izvozničku silu učinili manje zavisnom od azijske supersile Kine. Podaci o prvih devet meseci 2020, koje je objavio Rojters, pokazuju da je vrednost izvoza iz Nemačke u Kinu premašila izvoz u Francusku i približila se onom u SAD-u. Moguće je, spekulišu stručnjaci na osnovu trendova, da do kraja godine Kina izbije na prvo mesto. Kina je među najvećim nemačkim dobavljačima i na nju otpada 11 odsto nemačkog uvoza.

Zamrzava još 2,1 milijarde dolara duga siromašnim zemljama

Ekonomsku moć Kine potkrepljuje i ćinjenica da je dodatno relaksirala dužničke obaveze zemalja u razvoju za 2,1 milijardu dolara u skladu sa smernicama G20, što je najviše među članicama Grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta u pogledu odloženog iznosa koji dospeva na naplatu, rekao je danas kineski ministar finansija Lju Kun.

Ovaj potez Kine stiže u trenutku kada se afričke zemlje pogođene pandemijom kovid-19 suočavaju sa novom dužničkom krizom, zbog čega će im biti potrebna dugoročnija pomoć od one koju im nudi poslednja Inicijativa G20 o zamrzavanju duga (DS SI), kako bi nastavile sa preko potrebnim investicijama u narednom periodu.

Kineska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Kineska izvozno-uvozna Eksim banka, zvanični bilateralni poverioci, zamrzile su otplatu duga za 23 zemlje u ukupnom iznosu od 1,35 milijardi dolara, naveo je Lju u saopštenju objavljenom na veb-stranici Ministarstva finansija, prenosi Rojters. Kineska razvojna banka, kao komercijalni poverilac, potpisala je sporazume sa zemljama u razvoju o odlaganju servisiranja duga u iznosu od 748 miliona dolara do kraja septembra iduće godine, dodao je on.

To je, ipak, samo mrvica u odnosu na ukupan iznos koji zemlje u razvoju duguju Kini. Dug najsiromašnijih zemalja po zvaničnim bilateralnim ugovorima sa državama G20 dostigao je 178 milijardi dolara 2019. godine, pri čemu 63 posto od ukupnog iznosa duguju Kini, pokazuje istraživanje Svetske banke. Jedna trećina, od ukupno 30,5 milijardi dolara javnog duga zemalja subsaharske Afrike čije servisiranje dospeva 2021. godine, shodno DS SI inicijativi, odnosi se na dug prema državnim kineskim poveriocima, a još 10 posto na obaveze prema Kineskoj razvojnoj banci, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije.

Sjedinjene Države, Kina i druge zemlje G20 ponudile su najsiromašnijim zemljama sveta, od kojih su mnoge u Africi, odlaganje otplate dugova bar do sredine 2021. godine a u aprilu 2021. će razmotriti da li je potrebno produženje tog roka za još šest meseci.

Lju je poručio da je Kina spremna da pojača finansijsku pomoć zemljama u razvoju i da najteže pogođenima pandemijom pruži veću podršku, kao i da će siromašne ekonomije imati prioritet u njenim isporukama vakcine protiv kovida. Kina će takođe razmotriti davanje donacije za multilateralno ublažavanje ako Svetska banka odluči da uspostavi taj mehanizam, rekao je Lju.

strana 1 od 125 idi na stranu