Nemojte popravljati, kupite naš novi!

A kad neće proizvođači, onda EU sprema nove propise.

Tanak, tanji, najtanji: u trgovini elektronskim uređajima sve mora biti što tanje i što lakše - mobilni, tableti, laptopovi... Ali to ima svoju cenu: takvi uređaji se jedva uopšte mogu otvoriti, a kamoli popraviti. "U novim uređajima su baterije najčešće zalepljene, baš kao i ekrani gde lepak onda služi i kao dihtovanje za vodu. Lepljenje je za proizvođače i kompromis za dizajn, a lepiti je u proizvodnji i jeftinije. U dizajniranju proizvoda mogućnost popravljanja u pravilu nema prioritet, ali na primer tanak dizajn ima. A to se teško može realizovati ako negde treba da budu šrafovi", objašnjava Dorotea Kesler.

Ona je zadužena za odnose s javnošću kod iFixita iz Štutgarta. To je zapravo virtuelna zajednica koja okuplja preko milion ljubitelja tehnike širom sveta i koji su se ujedinili u zahtevu da mogu da poprave uređaj koji su kupili.

Foto: Depositphotos/vilaxlt

Gde se to otvara?

A ta mreža je izuzetno aktivna: jedva da se negde u svetu pojavi neki novi uređaj, neko se već obrušio na njega i pokušao da ga rastavi i - što je još važnije, ponovo ga sastavi i natera da opet radi. Za mogućnost popravke dodeljuju bodove od 1 do 10. Fairphones druge i treće generacije imaju maksimalan broj bodova jer to su uređaji pri čijoj je proizvodnji posebno vođena briga o ekologiji i koji ne završe u smeću kratko vreme nakon kupovine.

Ali bodovi se inače brzo gube: za komponente koje se ne mogu rastaviti nego se mora kupiti čitav deo, za baterije ili staklene poklopce koji su zalepljeni... Ili čak ako i uređaj ima šrafove, proizvođači su upravo neverovatno maštoviti pa stavljaju šrafove koji se mogu odviti samo specijalnim alatima - ako uopšte mogu. Sve to košta bodova.

"Takvim indeksom želimo upozoriti na nužnost mogućnosti popravki u jednom ekonomskom sistemu koji bi bio održiv za okolinu. A to je onda i pomoć u odluci za kupovinu tog proizvoda", objašnjava Kaslerova.

Uređaje koji se lako popravljaju nije lako naći u trgovini. Upravo su najpopularniji proizvodi i mobilni u pravilu noćna mora za onoga ko želi da ih popravi ako bude problema. Da, oni svi jesu izuzetno tanki, ali jedva da koji uopšte ima negdje neki šraf koji se može odviti i onda otvoriti uređaj.

Ni lepkovi nisu što su bili

Ali tehnologija lepljenja nije samo način da vas proizvođači teraju da kupite novi uređaj. Novi lepkovi su veoma daleko od onoga što inače kupujete u knjižari i imaju svojstva kakva ni ne slutite, objašnjava Matijas Stolberg iz kompanije Delo. To je nemački proizvođač specijalnih lepkova koji drži i svetski rekord iz svog asortimana: zalepljena površina od 3,5 kvadratnih centimetara je nakon toga na dizalici držala čitav kamion natovaren teretom ukupne težine 17,5 tona.

"Naše mušterije su dosad pre svega polagale pažnju na čvrstoću spoja", objašnjava ovaj stručnjak za lepak. “Slučajno odlepljivanje se jednostavno ne sme dogoditi. Ali često lepak mora ispunjavati i druge osobine. Na primer da provodi struju ili da bude proziran. Sad ako još tražite da se taj lepak može i odlepiti, to je već kvadratura kruga", kaže on.

Ipak, o tome se već razgovara, ali samo za veće delove kao što su ekrani ili baterije. Ali ne i za sitnije delove: na primer, kamera u mobilnom je zalepljena, ali na 30 tačaka što su i kontakti s matičnom pločom.

Ipak, firma Delo iz Vindaha kod Minhena radi na lepku koji će biti pogodan za popravljanje. No tu su veoma oštre granice: najlakše bi bilo napraviti lepak koji se može mehanički odstraniti, možda staviti tanku žicu slično kao kod pakovanja cigareta ili keksa u celofanu. Još bolje bi bilo to povezati s grejanjem da se lepak opet pretvori u tečnost. Ali to može samo kod kućišta od metala ili stakla jer bi se inače kod plastike sve rastopilo.

Foto: Epa/ERNESTO MASTRASCUSA

"Tajna" tehnologija

Trikova, kako i lepak učiniti pogodnim za popravku može biti još mnogo: voda, kiselina, ultravioletno ili infracrveno svjetlo, laser, ultrazvuk... Ali s izuzetkom najobičnijih tečnosti, ko ima ultrazvuk u svojoj kutiji s alatom? I opet smo na početku kod mogućnosti lakog popravljanja.

A kod toga sve češće više nisu problem dizajn i kućište, nego u iFixitu upozoravaju i na novi softver koji se instalira u uređaje. "Često se prestane nuditi update za vaš uređaj već nakon nekoliko godina ili popravci vode ograničavanju mogućnosti instaliranog programa kao što je to kod novog iPhonea 12. Time mnogi mobilni telefoni postaju neupotrebljivi, iako rade besprekorno ili se mogu popraviti."

Još češći problem je što se proizvođači sakrivaju iza svoje "tehnologije" pa ni ne žele otkriti kako se nešto uopšte može popraviti. A ako se i može, onda samo s delovima istog proizvođača - koji su često skuplji nego čitav novi uređaj. I sve to opet u pravilu samo u ovlašćenim servisima koji imaju dijagnostičke uređaje, specijalne alate - a onda izdaju i paprene račune. Sam svoj majstor ili običan majstor tu nemaju nikakvih šansi.

Stiže pomoć države

iFixit je uveren kako svako, ko je svojim novcem platio novi uređaj, onda i sam mora da može da odluči hoće li on završiti u smeću ili će ga popravljati dok može. Zato na internetu objavljuju besplatna uputstva za popravke koje su sročili entuzijasti negde u svetu, često uz fotografije i filmove kako se šta radi i koji je alat potreban. Već postoji oko 70.000 takvih uputstava za različite uređaje i na raznim jezicima. Platforma se finansira između ostalog prodajom kompleta alata koje su sami razvili i rezervnih delova.

Ipak, to ubrzo više neće biti tek bitka između moćnih svetskih koncerna i skupine entuzijasta koji žele da mogu da poprave svoj uređaj. Tomas Ebert iz nemačke Kancelarije za zaštitu okoline takođe misli kako se to ne može tek tako prepustiti tržištu: već se radi na studiji kako treba da izgledaju mobilni i tableti koji bi zadovoljavali ekološke zahteve popravke i to bi trebalo da bude osnova za moguću smernicu EU o tom pitanju. Jer i Evropska komisija je u svom akcijskom planu navela "pravo na popravku" kao deo održivog razvoja privrede.

Francuska je već otišla korak dalje: od početka sledeće godine tamo će svi električni i elektronski uređaji imati simbol odvijača i skalu od 0 do 10 što će označavati koliko lako se taj uređaj može i popraviti. Eberts nije siguran kad će takve oznake postati obveza i za čitavo tržište EU.