Pad ekonomije Evrozone najveći od Drugog svetskog rata

Naime, kao posledica krize izazvane pandemijom kovida 19 zemlje koje koriste zajedničku valutu evro u drugom kvartalu 2020. godine beleže pad BDP od 14,7 procenata u odnosu na isti period 2019. godine, objavila je Evropska agencija za statistiku.

Za isti period, pad BDP-a na nivou cele EU iznosi 13,9 procenata. Pad BDP-a u Evrozoni prate i pad potrošnje u domaćinstvima, smanjenje izvoza, kao i povećanje broja nezaposlenih.

U Evrostatu kažu da je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležan "najoštriji pad" BDP-a i broja zaposlenih od početka sezonskog merenja 1995. godine. Broj zaposlenih se u odnosu na početak 2020. godine godine smanjio za 2,9 procenata u Evrozoni, izdaci za potrošnju domaćinstava smanjili su se 12,4 procenta, a izvoz je pao 18,8 procenata.

Evropska komisija je u svojoj poslednjoj ekonomskoj prognozi, iz jula 2020. godine, ocenila da je kriza pogodila evropsku ekonomiju više nego što je bilo očekivano. Predviđanja Evropske komisije su da će se BDP Evrozone u 2020. godini smanjiti za 8,7 procenta, a porasti za 6,1 odsto u 2021. godini. Značajan ekonomski pad u 2020. godini očekivan je za Francusku, Italiju i Španiju, dok se manji predviđa za Nemacku, Holandiju i Poljsku.

Kada je reč o tržištu rada, u Evropskoj komisiji navode da se značajno manji broj radnih časova tokom trajanja pandemije nije pretvorio u veliki broj nezaposlenih u EU.

"Povećanje broja nezaposlenih je, za sada, relativno malo u odnosu na snažni pad ekonomskih aktivnosti što razlikuje EU od ostatka sveta", naglašeno je u Briselu.

U Briselu su, pored ocene da su izvesna "ekonomska poboljšanja primećena krajem juna i početkom jula", upozorili na to da je put ka privrednom oporavku Evrozone, ali i celog sveta, i dalje nesiguran zbog nepredvidivosti toka pandemije. Kao mogući novi kamen spoticanja evropske privrede, koji ce promeniti sve dosadašnje brojke i prognoze "na još gore" u Briselu upozoravaju na moguće ponovno uvodenje vanrednih mera i zatvaranja zbog novog talasa kovida 19, čega smo upravo svedoci širom EU.

Da bi sanirala posledice pandemije, EU je u julu usvojila i najveći zajednički budžet u svojoj istoriji. Ukupan iznos budžeta za period 2021-2027 i novoosnovanog Fonda za oporavak iznosi 1.824 milijarde evra . EU je dogovorila Fond za oporavak EU u iznosi 750 milijardi evra koji će, po prvi put u istoriji EU, biti finasiran zajedničkim zaduživanjem EU, putem obveznica, na svetskim tržištima kapitala sa rokom za otplatu pozajmice do kraja 2058. godine. Već u oktobru, da bi zaštitila radna mesta i zadržala ljude na poslu, Evropska komisija izdala je uvodnu socijalnu obveznicu u iznosu od 17 milijardi evra.

I dok većina građana EU, njih 54 procenata, podržava mere koje EU uvodi u cilju ekonomskog oporavka, čak 39 procenata ispitanika kaže da je kriza izazvana epidemijom već uticala na njihov lični dohodak, a dodatnih 27 odsto građana očekuje takav efekat u budućnosti.

Prema novom Evrobarometru, sprovedenom u julu i avgustu, 64 procenta Evropljana misli da je ekonomska situacija loša, a 42 odsto da će se ekonomija njihove zemlje oporaviti od negativnih efekata izbijanja epidemije koronavirusa 2023. godine ili kasnije.