Umesto šume, niče gigafabrika: Građani protiv izgradnje Teslinog pogona

Za to vreme taj gigantski pogon – "gigafabrika" kako je zovu – ne prestaje da raste.

Bio je to dan koji su mnogi protivnici Tesline fabrike u mestu Grinhajde pored Berlina dugo čekali. Planirana za mart ove godine, javna rasprava je zbog pandemije korona-virusa pomerena za septembar. Za to vreme i broj primedbi o kojima bi na javnoj raspravi trebalo da se razgovara porastao je na 414.

Rasprava više nije mogla da se odlaže, jer je izgradnja fabrike već poodmakla.

Za Teslu je brzina najvažnija

"Nekad je ovde bila šuma, a sada fabrika", glasi slogan protivnika tog pogona u kojem bi od sredine sledeće godine trebalo da se proizvodi oko milion električnih automobila godišnje i u koji bi trebalo da ponudi oko 12.000 radnih mesta, u kraju koji inače i ne nudi baš mnogo prilika za zapošljavanje.

Protivnici ukazuju i na to da je Tesla već uništio deo šume u blizini auto-puta A10, uprkos tome što još nije ni izdata konačna građevinska dozvola. Nedostaje još zeleno svetlo Ministarstva za zaštitu životne sredine pokrajine Brandenburg. Mnogi se nadaju da će, u slučaju da Ministarstvo ne izda dozvolu, Ilon Mask morati da vrati gradilište u prvobitno stanje. Dakle, opet da posadi šumu.

Ali to je malo verovatno. Tesla žuri sa građevinskim radovima i tvrdi da će pogon u Nemačkoj biti gotov još pre onog koji istovremeno podiže u Šangaju i u kojem će se proizvoditi akumulatori za električna vozila.

Da li se zamerke ignorišu?

Foto: Epa/Felipe Trueba

I dok se neke kritike koncentrišu na rušenje stabala za samu fabriku, kao i za poseban izlaz sa auto-puta, drugi su energiju uložili u kritiku vodosnabdevanja kada fabrika bude gotova. Tomas Leb, jedan od kritičara i predsednik Ekološko-demokratske stranke za Brandenburg, za DW kaže da će Teslina fabrika imati ogroman uticaj na vodosnabdevanje čitavog kraja, koji se, inače, dobrim delom nalazi u vodozaštitnom području.

Trn u oku ekolozima su temelji pogona koji, zbog peskovitog tla, sežu vrlo duboko. "Oni predstavljaju veliku opasnost, jer mogu da oštete vodene žile ispod fabrike, a time i vodosnabdevanje čitavog kraja", kaže Leb. On zahteva da se prihvate primedbe lokalnog stanovništva, a ne "tamo nekog ambicioznog američkog preduzetnika".

Sličnog je mišljenja i Mihael Ganšov iz Zelene lige Brandenburga: "U principu je sve jasno: snabdevanje kvalitetnom vodom za sve stanovnike ima apsolutni prioritet." Prema Ganšovljevom mišljenju taj princip je sada okrenut naglavačke: interesi investitora su na prvom, a građana tek na drugom mestu.

Strah od još većih gužvi

Druge zamerke odnose se na strah od toga da infrastruktura u Grinhajdu i oko njega – gde živi oko 9.000 ljudi – neće biti dovoljna nakon što se fabrika izgradi i kada u taj deo Brendenburga pohrle na hiljade radnika i dobavljača. Već sada su gužve i zastoji tomom špica česti, pričaju zabrinuti građani.

Pri svemu tome, investicija Tesle mogla bi da bude samo početak. Vlada Brandenburga, pokrajine koja okružuje Berlin, još uvek u dobroj meri pati zbog drastičnih strukturnih promena nakon ujedinjenja Nemačke. Zato se nada novim investitorima. Za očekivati je da će brend kao što je Tesla privući ostale haj-tek ulagače.

Da li je više e-automobila zaista deo rešenja?

Tokom rasprava su se, osim konkretnih ekoloških zamerki, mogla čuti i filozofska razmišljanja o tome da li je svetu uopšte potrebno još više automobila, pa makar oni bili i električni. Sofi Šerger iz inicijative za ekološku privredu PowerShift kaže za DW da ulaganja u automobilsku industriju, čak i kada se radi o električnim automobilima, nema budućnost.

"Stvar oko Tesle je ta da mi zapravo želimo manje automobila na putevima. A ono što definitivno ne želimo jeste masovna proizvodnja terenaca na električni pogon koji troše mnogo materijala i time nanose štetu životnoj sredini", zaključuje Šerger.

Tomas Leb bi želeo da se novac koji se troši na Teslinu fabriku ulaže u poboljšanje infrastrukture javnog prevoza.

Javna rasprava se nastavlja, a konačna odluka vlasti očekuje se do kraja jeseni.