Deljenje sopstvenog profita s radnicima: Marketing ili novi poslovni model?

Kad je pre pet godina Den Prajs, vlasnik kompanije Gravity Payments, smanjio svoju zaradu, a značajno uvećao plate zaposlenima, postao je medijska senzacija i meta kritika.

Prozvali su ga "komunistčkim preduzetnikom" i osudili na brzi krah, piše Startit.

Danas svima koji nisu odobravali njegov potez odgovara rezultatima na svom Tviter nalogu. Navodi da se njegovoj kompaniji poslovanje utrostručilo, da deset puta više zaposlenih ima svoj dom i decu, a 70 odsto njih je otplatilo sve svoje dugove.

Zbog navodnog širenja komunističkih ideja, neke firme su mu otkazale saradnju, ali kao što podaci pokazuju, to nije usporilo rast kompanije. U međuvremenu je Slučaj Prajs postao dobar poslovni model, koji kroz ovakve podsticaje povećava produktivnost zaposlenih i zarađuje višestruko.

Prajs svakodnevno dobija poruke u kojima mu ljudi pišu kako zaposleni ne zaslužuju tolike plate, dok on smatra da je porazno kako smo ustvari vaspitavani da ponižavamo druge. Za njega je Forbsova lista najgori primer glorifikovanja pohlepe.

Osnivač Nikole podelio svoje deonice

Na pomenutoj listi sve bolju poziciju zauzima Trevor Milton, osnivač i generalni direkor kompanije za električne kamione Nikola. On je nedavno podelio šest miliona svojih deonica radnicima koje je prve zaposlio, a vrednost tih akcija je više 200 miliona dolara.

"Kad smo u mom podrumu počeli da gradimo ovu firmu, šanse za uspeh su bile prilično male. Obećao sam tada svom timu, hrabrim zaposlenima, da ću se jednog dana pobrinuti za njih. Danas ispunjavam to obećanje. Oni su zaslužni za to gde sam ja danas i pomogli su mu u tome. Večno sam im zahvalan", poručio je Milton.

Nespretan marketinški trik

Čini se da je Prajs pokrenuo priču o različitim načinima da se radnici podstaknu, a da se profit ne čuva bojažljivo. Kritičari mu spočitavaju da se ideje o smanjivanju sopstvene zarade setio tek nakon što je sebe dobro obezbedio, piše Petar Paunović za Startit.

Kako Forbs piše, bio je to nespretan marketinški trik. Nakon što je Den rekao kako je svoju platu s milion dolara godišnje smanjio na 70.000, od njegovog brata smo saznali da je tu prethodnu platu Den dodelio samom sebi, bez odobrenja upravnog odbora. Na taj način je slika o požrtvovanom i skromnom šefu srušena, ali su radnici svakako zadovoljni.

"Komunistička" ideja i na kapitalističkim osnovama

Njegov primer su počele da slede i još neke kompanije. Dejvid Hejs, izvršni direktor Skajlajn konstrakšn (Skyline construction) pokazuje da "komunistička" ideja o raspodeli dobiti može da se izgradi i na kapitalističkim osnovama. Naime, u njegovoj kompaniji plate se dva puta godišnje usklađuju s kretanjem cena na tržištu. Takođe, zaposleni dobijaju bonuse na osnovu bruto dobiti koju ostvaruje svaki sektor. Dakle, nema minimalca, ali radnici dele ono što su zaradili.

Kompanije Farmalodžiks (PharmaLogics) iz Bostona i Rented.com iz Atlante uvele su minimalnu zaradu od 50.000 dolara. Može se reći da je to za sada prilično mali uticaj na promene van firme, ali to je ideja koja se polako širi.

Za sada je ono što radi Prajs i pojedini preduzetnici deo poslovnih studija, ali postoji mogućnost da će postati praksa poslovanja i u mega korporacijama.