Megaprojekat koji bi mogao da promeni svet: Grade najkompleksniji pogon u istoriji civilizacije

Na jugu Francuske u utorak je počelo sklapanje najkompleksnijeg pogona u istoriji naše civilizacije - ITER-a, koje će trajati narednih pet godina.

Izvor: Jutarnji.hr
Podeli
Foto: Epa,  Dai Kurokawa
Foto: Epa, Dai Kurokawa

Reč je o 20 milijardi evra vrednom naučnom projektu koji ima za cilj da se repliciraju procesi koji se odvijaju u Suncu, to jest kojima se želi omogućiti stvaranje energije uz pomoć nuklearne fuzije, a koja bi, nadaju se naučnici, u budućnosti mogla biti komercijalno iskoristiva.

Reč je o neograničenom izvoru čiste energije, ali za koji naša civilizacija proteklih 60 godina nije našla način da ga iskoristi zbog velikih tehničkih izazova koje takav poduhvat zahteva, piše Jutarnji list.

Kako je još pre pet godina pisala naučna novinarka Tanja Rudež, tokom reakcije fuzije, što je proces spajanja jezgara lakih atomskih elemenata, oslobađa se velika količina energije.

Na primer, pri fuziji svega pet grama materijala dobije se energije koliko i izgaranjem 60 tona vrlo kvalitetnog uglja.

"Fuzija je siguran izvor energije na neograničenoj skali", rekao je hrvatskoj novinarki tada portparol ITER-a Robert Arnu.

Za razliku od fisije, odnosno cepanja atomskih jezgara, što je temelj nuklearki, ali i atomskih bombi, kod fuzije nema opasnosti od nekontrolisane reakcije.

Drugim rečima, nije moguć scenario kao u Černobilju. "Kod energije dobijene fuzijom, nema radioaktivnog otpada koji dugo opstane, a nema ni emisije ugljen-dioksida", naglasio je Arnu.

San star 60 godina

Fuzijska reakcija je naizgled jednostavna: na primer, vodonikovi izotopi deuterijum i tricijum se spajaju, a pritom nastaju helijum i neutron. Kako bi se to dogodilo, gorivo mora biti u stanju plazme, tj. mora se ugrejati na više od 150 miliona stepeni Celzijusa.

Kako bi došlo do spajanja jezgara, plazma dovoljne gustine mora da se drži dovoljno dugo bez dodira sa zidovima posude u kojoj se nalazi. To se postiže pomoću jakih magnetskih polja u tzv. magnetskim bocama ili tokamacima koje su osmislili ruski fizičari Andrej Saharov i Igor Tam na osnovu ideje Olega Lavrentijeva.

Andrej Saharov, tvorac ruske termonuklearne bombe, ali i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. godine, krajem pedesetih predviđao je da će fuzijski reaktor zasnovan na njegovom nacrtu proizvoditi energiju za svega 10 ili 15 godina.

Slično su predviđali i drugi fizičari, ali se to nije ostvarilo.

Da bi se sastavio divovski, 23.000 tona težak reaktor u centru ovog projekta, u njega će se ugraditi milioni raznih komponenta, među kojima i više od 3000 tona superprovodljivih magneta te više od 200 kilometara superprovodljivih kablova, a sve to će biti smešteno na ekstremno niskim temperaturama od minus 269 stepeni celzijusa.

Ukratko, radi se o najkompleksnijem građevinskom poduhvatu današnjice.

Čudo za planetu

Početak faze sastavljanja pogona obeležili su i francuski predsednik Emanuel Makron i japanski premijer Šinzo Abe, čija zemlja učestvuje u ovom projektu zajedno sa Evropskom unijom, SAD, Ujedinjenim Kraljevstvom, Kinom, Indijom, Južnom Korejom i Rusijom.

"Verujem da će ovakve inovacije biti ključne u borbi protiv klimatskih promena i izgradnji društva u kojem nema preteranih emisija ugljen-dioksida", kazao je Abe.

Ako omogućimo korišćenje čiste energije, biće to čudo za našu planetu. Ali morate biti svesni da će sastavljanje ovog pogona biti izuzetno složen proces tokom kojeg moramo da budemo precizni kao švajcarski sat, rekao je glavni direktor projekta ITER Bernar Bigo.

Kada ITER bude dovršen 2025. godine počeće prvi eksperimenti, a do 2035. godine trebalo bi da bude gotova i gradnja demonstracijskog reaktora DEMO, snage tri gigavata, koji će proizvoditi električnu energiju.

Krajnji cilj je da do 2050. godine pomoću fuzije počne i komercijalna proizvodnja energije.

strana 1 od 167 idi na stranu