Potresi na naftnom tržištu: Kojim proizvodima Rusija može da nadomesti gubitke?

Moskva -- Pandemija koronavirusa, krah sporazuma OPEK+ i potresi na naftnom tržištu doveli su do drastičnog pada cena nafte zbog čega ruska privreda trpi ogromne gubitke.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Depositphotos, Ruletkka
Foto: Depositphotos, Ruletkka

Zbog ovoga se postavlja pitanje koji su to sektori u kojima Rusija može da iskoristi šansu i delom nadomesti ono što inače pokriva izvoz nafte. Inače, na izvoz nafte i naftnih derivata otpada polovina ukupnog ruskog izvoza prošle godine – 188,3 od 424,6 milijardi dolara.

Za prva tri meseca ove godine Rusija je smanjila izvoz nafte za 2,5 odsto (na 64,015 miliona tona) u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Ministarstva finansija Rusije prosečna cena ruske nafte tipa Urals u periodu januar-mart iznosila je 48,18 dolara po barelu, dok je prošle godine u tom periodu iznosila 63,17 dolara.

Pala je i cena ruskog gasa na svetskom tržištu i sve to primorava rusku privredu da razmotri čime može da kompenzuje pad u naftnom sektoru, prenosi Sputnjik.

Odgovor na to pitanje daje prošlogodišnja carinska statistika koja pokazuje da su se najbolje izvozili – biljno ulje (vrednost izvoza porasla je za 46,6 odsto i iznosi 2,2 milijarde dolara), rude gvožđa (porast od 30,8 odsto, odnosno 21,1 milijarda dolara), đubriva (skok izvoza od 15 odsto, odnosno 2,3 milijarde dolara), putnički automobili (izvoz porastao za 23,6 odsto, na 1,6 milijardi dolara), a znatan skok beleži se i u izvozu električne energije (12,1 odsto – 911 miliona dolara).

Mnogi eksperti smatraju da ima oblasti koje situacija s pandemijom koronavirusa praktično neće dotaći, a u prvom redu to se odnosi na plasman mineralnog đubriva na svetskom tržištu, navodi se u analizi portala Vzgljad. Prošle godine vrednost izvoza đubriva dostigla je 8,4 milijardi dolara.

Doktor ekonomskih nauka Aleksandar Polidi uveren je da u uslovima pada kursa rublje nenaftni sektor ima sve šanse za ispeh. On posebno ističe proizvodnju industrijskih biljaka, automobilsku industriju i proizvodnju poljoprivrednih mašina.

Industrija stakla, takođe bi, prema procenama, mogla da postane perspektivna izvozna grana.

Šef luksemburšlke konsalting grupe KRK grup Nikita Rjabinjin uveren je da posebno treba obratiti pažnju na izvoz visokoprofesionalnih usluga i IT sektor.

Izvozne mogućnosti IT sektora i startapova su stvarne jer je na tom planu je stopa tehnološkog zaostajanja značajno manja. U periodu posle krize na značaju će dobiti i sektor usluga, kao što je tzv. ulazni turizam. Posebna prednost, kako se nadaju tur-operateri, leži u viznoj liberalizaciji.

Nesigurnost je za izvoznike trenutno najveći rizik – malo ko sa sigurnošću može da kaže šta treba raditi, kuda ići i mnogi naprosto šire ruke.

U takvoj situaciji izlaz može biti samo jedan – još više raditi na kontaktima, jer svaki izvozni uspeh rezultat je desetina, pa čak i stotina kontakata.

Najočigledniji pravac za većinu izvoznika je Kina, gde su ograničenja zbog pandemije koronavirusa uglavnom ukinuta.

U prva dva meseca ove godine porastao je ruski izvoz u Kinu i to mesa (46 miliona dolara), ribe (17 odsto), mlečnih proizvoda, voća, povrća, pšenice, koštunjavog voća. Iako obim izvoza još nije tako veliki, bitna je tendencija rasta, konstatuju eksperti.

Pri tome, najveći evropski i američki izvoznici prehrambenih proizvoda u Kinu sada obustavljaju proizvodnju i malo je verovatno da Kina može da očekuje isti nivo izvoza i u tome je šansa za ruske proizvođače.

Značajne prednosti postoje i u sektoru izvoza ruskog žita, jer su cene pšenice na svetskim tržištima u porastu, a proizvođačima u pogoduje i devalvacija rublje.

strana 1 od 179 idi na stranu