Korona i samostalni preduzetnici: Stiže li pomoć?

Male kompanije često nemaju velike finansijske rezerve i koronavirus ih brzo pogađa.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: Depositphotos, AllaSerebrina
Foto: Depositphotos, AllaSerebrina

Brza finansijska pomoć države bi trebalo da im pomogne. Zahtevi u Nemačkoj su podneseni, da li će novac stići?

"U petak nisu prestajala otkazivanja. Za mart, za april… Sada čak otkazuju i za maj. I za jun je već bilo nekoliko termina otkazano", kaže za Dojče vele (DW) Dirk Vinkelman. Da bi radio svoj posao, savetniku za menadžment i treneru iz Bona je neophodan direktan kontakt sa strankama. Ali mnoge kompanije trenutno odustaju od daljeg usavršavanja i obuke zaposlenih, jer su i same direktno pogođene korona-krizom. "Jedna moja mušterija je već otkazala sve što je planirano za ovu godinu. Zbog skraćenog rada i ekonomske situacije sada nema budžeta za poslovno usavršavanje", objašnjava Vinkelman, piše Dojče vele (DW).

Šta učiniti kada se ostane bez posla i sredstava za život? Sa tim problemom sada su suočeni mnogi samostalni preduzetnici, poput umetnika, frizera, ugostitelja ili grafičara.

Njih kriza mnogo jače pogađa nego stalno zaposlene, ističu u Udruženju samostalnih preduzetnika VGSD. "Sva njihova imovina je sada na udaru. I penziono osiguranje je ugroženo, jer ono nije zaštićeno od bankrota."

Onima koji su zbog korona-krize zapali u finansijske probleme, savezna nemačka vlada sada nudi isplatu brze pomoći. I pojedine pokrajine su pripremile odgovorajuće pakete pomoći. Ono što je posebno kod te pomoći jeste da ona ne mora da se vraća. A zahtevi za pomoć se šalju isključivo digitalnim putem.

Brzo i bez velike birokratije

"Zahtev se podnosi relativno brzo", kaže Vinkelman. U petak po podne otvorio je internet-stranicu Ministarstva privrede Severne Rajne Vestfalije. Sistem se doduše srušio, ali sledećeg dana je uspeo da onlajn popuni zahtev.

I u drugim saveznim pokrajinama sistemi su bili preopterećeni. Prošle srede u Donjoj Saksoniji je 250.000 ljudi istovremeno pokušalo da podnese zahtev za finansijsku pomoć, podaci su razvojne banke N bank.

"To je srušilo server", citira tabloid Bild portparola N banke. "Bili smo pregaženi."

Dirk Vinkelman se nadao brzom odgovoru. "U utorak ujutru je čak stigla potvrda da će novac biti uplaćen", kaže Vinkelman i dodaje da je sve išlo bez mnogo birokratije. Ali kada će novac stići na njegov račun, to ne zna.

U planu je da isplata direktne pomoći za milione malih kompanija, za samostalne preduzetnike, frilensere i poljoprivrednike počne narednih dana. Iz državnog budžeta za to je izdvojeno do 50 milijardi evra.

Uz to su i savezne pokrajine obezbedile svoje pakete pomoći. Ta brza pomoć je pre svega namenjena malim kompanijama, koje po pravilu ne dobijaju nikakve zajmove, koje nemaju drugih prihoda i koje sada nekako moraju da premoste probleme s likvidnošću. Pri tome bi kompanije koje imaju do pet zaposlenih trebalo da dobiju jednokratnu pomoć od 9.000 evra, a kompanije koje imaju do deset zaposlenih 15.000 evra.

Počela trka za dobijanje brze pomoći

Tabloid Bild je prošlog vikenda javio da je pokrajinama za samo nekoliko dana pristiglo 360.000 zahteva za brzu pomoć malim kompanijama i samostalnim preduzetnicima, te da je već odobrena isplata preko 138 miliona evra, piše DW.

Samo u Hesenu je u prvih šest sati stiglo 5.000 zahteva za brzu pomoć. Petsto zahteva je već obrađeno i odobreno je ukupno pet miliona evra pomoći, izjavio je u ponedeljak hesenski ministar privrede Tarek al-Vazir.

"Za brzu pomoć od korone smo uplanirali dovoljno novca. To znači da nijedan zahtev koji bude podnesen do kraja maja neće biti odbijen zbog nedostatka sredstava."

Iz grada-pokrajine Berlin je saopšteno: "Kod prvog talasa je reč o šestocifrenim brojevima", kazao je senator za kulturu Klaus Lederer. "Već računam sa tim da ćemo na kraju imati između 250.000 i 300.000 zahteva. To je sasvim moguće."

Kompanije srednje veličine nisu deo plana

Malima se odmah pomaže, a šta je sa većima?

Za njih su predviđeni zajmovi i garancije. Za veće kompanije sa više od 250 zaposlenih ili sa velikim prihodima od prodaje, vlada je predvidela "zaštitni kišobran", takozvani Fond za ekonomsku stabilizaciju. On bi kompanije trebalo da ojača kapitalom i garancijama.

Kroz poseban program Nemačke državne banke za obnovu i razvoj KfW, veće kompanije bi mogle da dobiju likvidnost preko svojih matičnih banaka. KfW, pa tako i država, preuzimaju garanciju u visini i do 90 odsto za osnovna sredstva i investicije za kredite.

Više nego svakoj desetoj kompaniji srednje veličine, prema navodima Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), zbog korona-krize preti bankrot. One ne dobijaju uvek kredite. Iskustva koja imaju iz kriznih razgovora sa svojim bankama su veoma loša, kaže predsednik DIHK Erik Švajcer.

"Bojim se da, i pored državne garancije od 90 odsto, mnoge kompanije zbog krize neće dobiti zeleno svetlo nakon uobičajene bankarske provere", ocenjuje Švajcer. Jer u slučaju obustavljanja rada i potpunog gubitka prodaje, prema uobičajenoj proveri, nema kreditne sposobnosti – "to je tako i kada je reč o kompanijama koje su zapravo u potpunosti zdrave."

I predsednik štedionica Helmut Šlevajz upozorava da mnoge kompanije kojima je u vreme korona-krize hitno potrebna pomoć, ne mogu da računaju na pomoć države i saveznih pokrajina.

U okviru kreditnog programa KfW, zajam dobijaju samo kompanije koje mogu da ga vrate u roku od pet godina. "To trenutno nije slučaj kod mnogih kompanija koje korona-kriza naročito teško pogađa“, ističe Šlevajz za list Handelsblat.

Posebno su pogođene firme iz oblasti gastronomije, hotelijerstva, ivent-menadžmenta, keteringa, kao i iz oblasti putovanja, saobraćaja, logistike, turizma, vazdušnog saobraćaja. Te kompanije često ne dobijaju razvojne kredite, „iako raspolažu funkcionalnim poslovnim modelom, u trenutku kada se privreda nakon korona-krize ponovo pokrene."

Traži se brza pomoć i za kompanije srednje veličine

U utorak je saopšteno da nemačka vlada želi da poboljša pomoć i za kompanije srednje veličine. Iz vladinih krugova stižu informacije da bi garancija države za kredite koje dobijaju kompanije srednje veličine ubuduće mogla da iznosi 100 odsto. Taj model bi još trebalo da odobri Evropska komisija, piše DW.

Dalje se navodi i da bi pomoć trebalo da dobiju i kompanije sa više od deset zaposlenika, koje su isuviše male da bi dobile pomoć iz novog Fonda za ekonomsku stabilizaciju. "Naravno, tu bi trebalo još nešto da preduzmemo." Trenutno se o tome razgovora, kako bi se razjasnili detalji. "Nešto će već biti dogovoreno."

strana 1 od 179 idi na stranu