Imaju para da tri godine ne lete: Viz er očekuje normalno poslovanje od jula

Viz eri u bivšoj Jugoslaviji ima baze u Skoplju, Tuzli i Beogradu i zapošljava stotine ljudi.

"Situacija će u aprilu biti slična onoj iz marta i to koji će letovi biti otkazani može se menjati iz dana u dan, ali normalno poslovanje će se vratiti do jula. Viz er ima 20 odsto manje letova nego što je predviđeno, a od 121 aviona, samo je 10 prizemljeno. Nije bilo otpuštanja, ali je jedan deo radnika na odsustvu", kazao je izvršni direktor avio-kompanije Jozef Varadi.

Viz er je bio prinuđen da obustavi poslovanje u regionu bivše Jugoslavije jer su sva tri glavna aerodroma zatvorena.

Varadi kaže nijedan avio-prevoznik u ovoj situaciji nije u dobroj poziciji.

"Prema analizama rađenim unutar industrije avio-prevoza, Viz er je jedna od najjačih kompanija na svetu u pogledu likvidnosti i solventnosti. Zato će nas, kada najviše udari, kriza manje oštetiti nego druge. Čak i da nemamo ni jedan jedini let, i dalje bismo mogli da se finansiramo oko tri godine. Mnogi naši konkurenti imaju novca za mesec-dva likvidnosti, mnogi pokušavaju da dobiju zajmove i pregovaraju sa vladama kako bi dobili finansijsku pomoć. Pa čak i ako dobiju tu pomoć, njihovi planovi će morati drastično da se menjaju jer novac mora biti vraćen. Očekujemo da će slabiji avio-prevoznici nestati ili dodatno oslabiti, dok će jaki biti u znčajno boljoj poziciji nakon krize", smatra direktor Viz era.

Varadi veruje da će se kompanije poput Norvidžan er šatla, Alitalije, pa čak i Lufthanze, suočiti u narednim mesecima sa velikim problemima.

"Nekoliko avio-prevoznika ima ozbiljne probleme sa likvidnošću. Kreditno tržište je urušeno, tako da tu neće moći da nađu sredstva. Ako neko danas želi da pozajmi novac, to košta više nego pre dva meseca. Sa druge strane, banke nisu sigurne da li bi u ovom trenutku uopšte trebalo da daju kredite avio-kompanijama", dodaje Varadi.

"Mi smo se uvek držali principa ’keš je zakon’, i ostavljali velike rezerve. Vazduhoplovna industrija podložna je brojnim stresnim situacijama, kao što su epidemije, konflikt u Ukrajini ili tekuća kriza. Mislim da ova industrija mora da koristi keš mnogo više nego što to inače deluje uputno. Sa jedne strane, to nas čini otpornijim u krizna vremena, a sa druge, možemo odmah da reagujemo ukoliko nam se ukaže neka poslovna prilika", ističe on.