Da li će Rusija i OPEK uništiti američku naftnu industriju?

Republikanski senator Кevin Кramer pozvao je predsednika Donalda Trampa da uvede embargo na uvoz nafte iz Rusije, Saudijske Arabije i drugih članica OPEК.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Epa, ALI HAIDER
Foto: Epa, ALI HAIDER

Te zemlje navodno pokušavaju da unište proizvodnju nafte u Americi.

Ekspert za naftni sektor Aleksandar Huršudov smatra da je ovakav zahtev senatora nerealan, jer ni OPEК+ , a ni nemogućnost njenih članica da postignu dogovor o smanjenju proizvodnje nisu krivi za situaciju u američkom energetskom sektoru, piše Sputnjik.

Problem američke naftne industrije nije pad cena, već se činjenica da u proizvodnji nafte iz škriljaca tradicionalno dominiraju male i srednje kompanije koje se već dugo nalaze pred bankrotstvom zbog skupe proizvodnje iz škriljaca, i njima ni znatno više cene nisu odgovarale.

Narodu dati jeftinu naftu, proizvođačima omogućiti visoku cenu

"Naftnim kompanijama je bilo loše i kada je cena bila 50 dolara za barel, pa čak i 60. Glavni razlog nije u ceni, već u činjenici da je skupa proizvodnja. Najbolje bušotine , do kojih se lakše dolazilo, već su iskorišćene“, kaže Aleksandar Huršudov.

Niske cene ne pogoršavaju situaciju u naftnoj industriji, jer je ona već bila loša za male i srednje kompanije, ali stvaraju dodatni pritisak sa kojim će trenutna administracija morati da se izbori.

"Trampova administracija se, kao i prethodne, nalazi pred složenim zadatkom. S jedne strane obećavaju nisku cenu energenata biračima, a u tom smislu i nisku cenu goriva, a sa druge strane, oni žele, a naročito Tramp, da podrže naftne kompanije unutar zemlje, kojima su potrebne visoke cene. I ovde dolazi do sukoba između suprotstavljenih ciljeva", rekao je Aleksej Belogorjev, rukovodilac Instituta za energetsku strategiju.

Niska konkurentna sposobnost američkih kompanija

Ipak američki senator je uporan u optužbama da članice OPEК+ pokušavaju da izbace SAD sa tržišta i navodi da su u 2018. godini SAD uvezle oko milion i po barela nafte dnevno iz Rusije, Saudijske Arabije i Iraka, zbog čega je američka proizvodnja pretrpela ozbiljne gubitke.

Belogorjev smatra da ovakvim optužbama protiv zemalja članica OPEК-a pokušava da se pokrije niska konkurentna sposobnost američkih kompanije i da to nije prvi put.

"To je čudna ideja, jer su nedavno isti američki kongresmeni razmatrali usvajanje zakona NE OPEК o suprotstavljanju ovoj organizaciji kao kartelu na osnovu antimonopolskih pravila, jer je povećavao cene. Sada OPEК optužuju da snižava cene", rekao je ekspert.

Ruski eksperti smatraju ovaj zahtev senatora Кramera o embargu na uvoz nafte populističkim potezom i pokušajem da ublaži bes američkih proizvođača, jer SAD zapravo zavise od uvoza nafte.

Američke rafinerije i kompanije koriste tešku naftu, a prelazak na korišćenje lake nafte koja se u SAD proizvodi je neisplativ i dug proces.

"SAD su najveći uvoznik nafte, kupuju oko pet miliona barela dnevno, a prodaju oko tri, zato što je američka nafta izuzetno laka. Ona je za 8 procenata lakša od nafte marke Brent, i od arapske nafte", objašnjava Huršudov.

Američki uvoz nafte je uslovljen njenim tehničkim mogućnostima i politika na to ne može da utiče. U slučaju i da se uvede embargo, to bi povećalo cene, ali bi smanjilo proizvodnju benzina i došlo bi do deficita, objašnjava Huršudov.

U uslovima krize neizbežno je da cena nafte bude niska jer tada i ostali aktivi kao što su pšenica, kafa, metal gube na ceni. Cena nafte najbrže pada jer je nju lako čuvati i transportovati, a zbog toga su i procene eksperata da cena nafte može pasti i ispod 20 dolara po barelu.

Igre u okviru OPEК +

Belogorjev ističe da ne treba zaboraviti da i Rusija i Saudijska Arabija grade svoje pozicije u okviru OPEК + na osnovu činjenice da su im SAD konkurencija.

Između Rijada i Moskve postoji određeno nadmetanje kako bi se obezbedila najpovoljnija pregovaračka pozicija. "Saudijska Arabija i Rusija žele da u okviru te borbe dostignu novi nivo proizvodnje i da za godinu dana ili čak i ranije počnu pregovore u okviru OPEК +, ali uz već postignut novi nivo proizvodnje, to jest polazeći od njega", rekao je Belogorjev.

Кako on objašnjava, ni Saudijska Arabija, ni Rusija nisu proizvodile onoliko nafte koliko je dogovoreno u okviru OPEК +, jer su obe zemlje htele da povećaju proizvodnju.

U Rusiji je proizvodnja tehnološki organizovana tako, da nije moguće zatvoriti bušotine i posle ponovo pokrenuti proizvodnju. Osim toga proizvodnja je u porastu i svako smanjivanje bi dovelo do narušavanja investicionih procesa, što bi dovelo do direktnih gubitaka.

Saudijska Arabija nema tih problema, ali je trenutno nastojala da smanji proizvodnju na 9,7 miliona barela dnevno iz drugih razloga.

Mediji pišu da su cene nafte u 2020. godini dostigle višegodišnji minimum zbog usporavanja potražnje usled globalne pandemije koronavirusa.

Istovremeno negativan efekat je pojačala i činjenica da u okviru zemalja OPEК+ nije postignut dogovor o smanjenju proizvodnje nafte, nakon čega ograničenja proizvodnje nafte prestaju da se primenjuju od prvog aprila u velikom broju zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju.

strana 1 od 176 idi na stranu