Posledice Bregzita: Počinju teški pregovori o budžetu EU

Berlin -- Članice Evropske unije sastaju se u četvrtak na specijalnom samitu kako bi se dogovorile o budžetu za narednih sedam godina.

Izvor: dw.com
Podeli
Foto: Depositphotos, artjazz
Foto: Depositphotos, artjazz

Prema oceni Dojče velea, pregovori će biti teški jer je veliki neto platiša nestao sa Bregzitom, a izdaci bi trebalo da se povećaju.

Pregovori o dugoročnom sedmogodišnjem budžetu Evropske unije ovaj put su posebno komplikovani jer ubuduće neće biti Britanije, zemlje koja je po visini neto doprinosa bila odmah iza Nemačke, a između 2021. i 2027. godine bi obim budžeta trebalo da se poveća, piše Dojče vele (DW).

Preostale neto platiše, odnosno zemlje koje više uplaćuju u kasu zajednice nego što od nje dobijaju, nezadovoljne su, zato što će morati dodatno da uplaćuju.

"Rupa" od 60-75 milijardi evra koja nastaje Bregzitom može se nadoknaditi samo mešavinom uštede i većih doprinosa, izjavio je bivši komesar EU za budžet Ginter Etinger, koji je nacrt sedmogodišnjeg plana već predstavio u maju 2018.

Pored toga, Evropska komisija želi da izdvaja više novca za "moderne" ciljeve poput zaštite klime, naučna istraživanja, zaštitu granica i politike migracije. Štedeće se na subvencijama za poljoprivredu i strukturnoj pomoći siromašnim regionima EU.

Manjim neto platišama, takozvanoj "štedljivoj četvorki" (Austrija, Holandija, Danska i Švedska) ovakav razvoj ne odgovara. Insistiraju na tome da budžet EU do 2027. ostane na nivou od jednog procenta ekonomske proizvodnje ili 1.000 milijardi evra - odnosno da ne raste. To je otprilike ista vrednost kao u poslednjih sedam godina - ali sa Britanijom.

Nemačka, nominalno najveći platiša sa 14 milijardi evra godišnje, 1.000 milijardi vidi kao "polaznu tačku" za pregovore, pa bi bila spremna da plati više. Nemački neto doprinosi bi mogli da se povećaju na 25 ili, u zavisnosti od scenarija, čak 33 milijardi evra godišnje do 2027.

Međutim, ministar finansija Olaf Šolc (SPD) zahteva da se sredstva EU troše više za savremene ciljeve, a manje za poljoprivrednu i strukturnu pomoć. Šolc je odbio kompromisni predlog predsednika Saveta EU Šarla Mišela i pozvao na "novi početak pregovora".

Mišel je imao obzira prema neto platiši Francuskoj, koja odlučno odbacuje smanjenje izdataka za agrar. Francuski i poljski poljoprivrednici nominalno su najveći korisnici ovih sredstava, navodi DW.

Neto primaoci, odnosno zemlje na jugu i istoku EU koje primaju više novca od zajednice nego što uplaćuju, žele da sačuvaju status kvo. Zemlje poput Litvanije, Portugalije, Grčke, Poljske ili Mađarske imaju korist od strukturnih fondova i poljoprivrednih subvencija. One su manje zainteresovane za nove zadatke poput migracionih fondova ili zaštite klime. Ipak, znaju da će se ukupne donacije smanjiti.

Nacrtom budžeta predviđeno je da oko 25 odsto svih sredstava "treba da bude usmereno na zaštitu klime". Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen insistira na "Zelenom dilu" kao priopritetu, odnosno na orijentaciji politike EU prema interesima zaštite životne sredine.

Evropska komisija namerava da iskoristi pregovore o budžetu kako bi urazumila buntovne članice EU koje se ne pridržavaju principa ustavne države. To se pre svega odnosi na Mađarsku i Poljsku, protiv kojih se vodi zvanični "postupak vladavine zakona" prema članu 7 Ugovora o EU. Ubuduće će se pomoć isplatiti samo ako Komisija potvrdi da je kod primaoca vladavina zakona u redu.

Pod pritiskom Mađarske i Poljske, predsednik Saveta EU Šarl Mišel predložio je da se plaćanja obustave samo ako kvalifikovana većina zemalja članica odobri ovu kaznu. U praksi, međutim, takvu većinu bi bilo teško postići. Stoga je nemački ministar finansija Olaf Šolc odbacio takvu verovatno neefikasnu uredbu. Poput Evropskog parlamenta, Nemačka insistira na tome da se sankcije uvode automatski ukoliko se države članice ne usprotive kvalifikovanom većinom, što bi takođe u praksi bilo i malo verovatno.

Na kraju, kompromis oko višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), kako se budžet naziva u žargonu EU, moraju da dogovore sve države članice. Svaka država članica ima pravo veta, što pregovore čini izuzetno teškim i složenim. Evropski parlament takođe mora da odobri budžetski okvir, a predsednik David Sasoli je žestoko kritikovao prethodne nacrte. Ovim se rizikuje "da Evropa zaostaje za sopstvenim ciljevima i da ne može da se takmiči sa drugim međunarodnim igračima kao što su SAD ili Kina", rekao je Sasoli u Briselu.

Evropski parlament zahteva budžet EU u visini od 1,3 posto evropskog ekonomskog proizvoda. To bi za sedam godina bilo oko 300 milijardi evra više nego što neto platiše trenutno žele da doprinesu. Komisija EU planira 1,11 procenata. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel predlaže 1,07 procenata.

Veliko cenjkanje počinje na specijalnom samitu u četvrtak. Većina diplomata iz EU smatra da se sporazum ne može postići na ovom prvom sastanku.

"Još smo jako udaljeni. Sada svi moraju da pokažu da se bore za svaki cent", rekao je iskusni posmatrač. Dogovor se očekuje najranije u maju prilkom drugog specijalnog samita.

Ovaj škakljiv problem možda neće biti rešen ni do nemačkog predsedevanja EU, u drugoj polovini godine. Tada bi najveći neto platiša bio i zvanični posrednik. "Možda to pomogne", kaže pomenuti diplomata EU sa osmehom. Sigurno je samo jedno: "Na kraju će se nekako složiti. To je dobra vest", prenosi Dojče vele.

strana 1 od 184 idi na stranu