Kuhinje duhova: Restorani bez gostiju i konobara osvajaju planetu

Ona restoranima stavljaju na raspolaganje aplikacije za narudžbine, ali i kuhinje. Tako nastaju virtuelni restorani i "kuhinje duhova", piše Dojče vele (DW).

Nekoliko klikova na smartfonu i večera je naručena. Ili doručak. U Sjedinjenim Američkim Državama to funkcioniše preko platforme Dordeš ili Uber Its, u Velikoj Britaniji preko platforme Dilivero, u Nemačkoj preko platforme Liferheld.

Popularnost ovih aplikacija je poslednjih godina snažno rasla. Samo u 2018. kupci u celom svetu su za ovu vrstu usluga potrošili 10,2 milijarde američkih dolara, prema podacima analitičke kompanije Tehnomik. To je rast od 42 odsto u odnosu na 2017.

Restorani i lanci brze hrane obično svoje kapacitete prilagođavaju gostima na licu mesta, a ne hiljadama mogućih narudžbina preko interneta. Tako je nastao koncept "Kuhinja duhova". To su kuhinje bez pripadajućeg restorana, bez gostiju, bez konobara.

Subotom uveče kod njih gužvu ne prave gosti nego vozači Ubera ili Grabhaba koji žele da podignu gotova jela i isporuče ih. U kuhinji se kuva kao na tekućoj traci. Jelo se pakuje, izgleda i ima ukus kao kod Mekdonaldsa, a kafa kao kod Starbaksa.

Ove "kuhinje duhova" ne drži nikakvo ugostiteljsko preduzeće, nego tehnološko, kao što su Klaud kičen ili Kičen junajted. Najmlađi igrač na tom brzorastućem tržištu je Keac, nemačko preduzeće koje je već prikupilo oko 13,5 miliona američkih dolara.

Ta preduzeća preuzimaju za restoran marketing i njegov jelovnik stavljaju u svoju aplikaciju, te preuzimaju obavljanje narudžbina i isporuku. Ona snabdevaju restorane važnim podacima. Ukazuju na to ako negde u blizini nema ili ima malo ponuđača određene vrste jela.

"Virtuelne kuhinje pomažu preduzećima da bolje razumeju kretanje ponude i tražnje", kaže investitor Ašiš Agarval.

S rastom popularnosti aplikacija Dordeš, Liferheld ili Uber Its tehnološki investitori i Silicijumska dolina su sve više novca ulagali u "kuhinje duhova". Tržište zasad deli desetak ponuđača. Zajedno imaju oko 5.000 virtuelnih kuhinja na svetu.

Najveći ponuđač je Klaud kičen, startap u koji je osnivač Ubera Travis Kalanik uložio 400 miliona dolara. On tako investira u preduzeće koje konkuriše Uber Itsu, koji je transportna služba njegove bivše firme.

Uber ne nudi samo transportne usluge preko Uber Itsa nego u međuvremenu gradi i iznajmljuje "kuhinje duhova". Investitori su oduševljeni velikim potencijalom ovog biznisa. U studiji švajcarske banke UBS procenjuje se da će se vrednost ukupnog tržišta za isporuku gotovih jela do 2030. udesetorostručiti, na oko 365 milijardi američkih dolara.

Prema drugoj studiji, koju je objavio Vilijam Bler, tržište koje je sad vredno 25 milijardi dolara moglo bi već za dve godine da naraste na preko 60 milijardi dolara. To znači da će rasti i tražnja za "kuhinjama duhova". Jer, one restoranima i ponuđačima hrane obećavaju uštedu i omogućavaju im da povećaju zaradu, kaže Ašiš Agarval.

Ugostitelji štede novac i vreme jer ne moraju da traže prvoklasnu lokaciju za restoran, koji bi onda morali skupo da iznajme. U gradovima kao što je San Francisko restoran može da košta i do milion američkih dolara.

Umesto toga, oni pronađu već opremljenu kuhinju, koja je često u povoljnom susedstvu i ima dovoljno parkirališta za automobile koji će dolaziti po jela. Tu moraju da plaćaju samo osoblje koje radi u kuhinji. Takvim kuhinjama je potrebno samo između 10 i 50 posto površine tradicionalnog restorana i dovoljno im je između 15 i 50 posto radne snage u odnosu na tradicionalni restoran, izračunala je analitička firma Morning star.

Za neke fizički postojeće restorane koncept virtuelne kuhinje je dodatna mogućnost zarade. Oni mogu da pripremaju jela za druge ponuđače, koji postoje samo virtuelno u nekoj aplikaciji. Italijanska picerija može, na primer, da priprema indijska jela. Picerija može tako delotvornije da upotrebljava svoje namirnice, kaže Džoj Hiks iz jedne picerije u Torontu. Kupac o tome ništa ne zna.

Teškoća za koncept "kuhinje duhova" je da mali broj ljudi mora da priprema brojna različita jela. Tu nije više moguće održati visok kvalitet. Veliki lanci brze hrane kao što su Mekdonalds ili Burger king zato iznajmljuju kompletne "kuhinje duhova" samo za sebe, jer se s jedne strane boje da bi mogli da odaju svoje tajne recepte, a s druge strane žele da njihovo jelo uvek ima isti ukus. Koncept "kuhinje duhova" nije, naravno, besplatan.

Aplikacije naplaćuju do 30 odsto naručene vrednosti hrane. Pored toga, koncept virtuelnih restorana i "kuhinje duhova" odražava se i na tržište rada, jer njima nisu potrebni konobari, zaključuje DW.