Zbog "Severnog toka 2" Berlin ljut na SAD: "Ko ima takve saveznike njemu neprijatelji ne treba"

Mišljenja novinskih komentatora u Nemačkoj su podeljena po pitanju da li je ovo čista ucena ili opravdani potez Vašingtona, prenosi Dojče vele.

"Zakon za zaštitu evropske energetske bezbednosti", smesta je stupio na snagu potpisom američkog predsednika Donalda Trampa. Iza tog birokratskog naziva kriju se drakonske sankcije protiv svih investitora i firmi koje učestvuju u gradnji Severnog toka 2, rusko-nemačkog gasovoda koji direktno povezuje Rusiju kao ključnog proizvodjača i Nemačku kao najvećeg kupca.

Taj gasovod protiče kroz Baltičko more paralelno sa Severnim tokom 1 i trebalo je da udvostruči maksimalni kapacitet gasa koji teče direktno iz Rusije ka Nemačkoj.

Švajcarska firma Olsis (Allseas) već je saopštila da će do daljeg obustaviti rad na gasovodu. Divovski brod te firme za postavljanje cevi imao je veliku ulogu u gradnji Severnog toka 2. Još oko 300 kilometara cevi nedostaje da se završi ovaj gasovod ukupne dužine 1.230 kilometara, piše Zidojče cajtung.

"Mi smo protiv eksteritorijalnih sankcija - i to ne tek od jučerašnje odluke“, rekla je kancelarka Angela Merkel, misleći na sankcije kakve praktikuju SAD protiv svih bilo gde na svetu.

"Ne vidim drugu mogućnost osim da vodimo razgovore, jer mi ne odobravamo takvu praksu“, dodala je Merkel. Nemačka za sada neće uvoditi kontramere.

"Evropska unija i Nemačka za Trampa očito nisu nikakvi partneri već vazali dužni da ga slušaju“, rekao je Rolf Micenih, šef poslaničke grupe vladajućih nemačkih Socijaldemokrata, i dodao: "Nećemo pokleknuti pred ovim ucenjivačkim metodama“.

Zidojče cajtung objašnjava razloge ovog poteza SAD.

"Njihov argument je da Nemačka ovim gasovodom postaje još više zavisna od Rusije koja bi mogla da iskoristi isporuke energenata kao sredstvo pritiska za svoje političke ciljeve. Ipak, SAD već nekoliko godina metodom takozvanog frakinga i same proizvode mnogo više gasa nego ranije i volele bi da taj gas prodaju u Evropi. Dakle, radi se o geopolitici i o mnogo para“, piše taj list.

Jedan od argumenata kaže da ovim gasovodom, kao i Turskim tokom, Rusija pokušava da ostavi Ukrajinu bez ikakvih prihoda od tranzita gasa. Trenutno Kijev zaradjuje oko tri milijarde evra godišnje od tranzita ruskog gasa, ali ugovor dve praktično zaraćene zemlje ističe krajem godine. No, pre par dana su se Moskva i Kijev dogovorili o nastavku saradnje.

"Stvari se moraju nazvati pravim imenom: američke sankcije protiv Severnog toka 2 nisu ništa drugo do čista ucena. Donald Tramp hoće da Evropi prodaje 'prekrasni' gas dobijen frakingom. Ruska konkurencija mu je trn u oku. O tome se radi i ni o čemu drugom", piše u komentaru Redakcijske mreže Nemačke, čije tekstove preuzima veliki broj listova.

Dodaje se da "Ko ima takve saveznike, njemu neprijatelji i ne trebaju“.

Dalje piše da i Vladimir Putin "beskrupulozno koristi "energetsko oružje" da uceni okolne tranzitne zemlje.

"Ali Severni tok 2 ne povećava zavisnost Nemačke od Moskve. Jer, Rusija je upućena na prihode od prodaje gasa. Nije bez razloga još Sovjetski Savez bio pouzdani isporučilac gasa u svako doba, čak i usred Hladnog rata", navodi ta mreža. Drugačiji ton je u komentaru Frankfurter algemajne cajtunga.

"Treba da podstakne na razmišljanje da u Vašingtonu u ovoj stvari - uprkos zatrovanoj političkoj atmosferi - vlada nadpartijski konsenzus kao u malo kojem drugom polju politike. Još tokom mandata Baraka Obame iznošene su masovne kritike na račun Severnog toka 2“.

Podseća se da je Nemačka godinama ignorisala primedbe i Evropske komisije, Francuske, ali pre svih Poljske i baltičkih zemalja.

"Bezbednost u najširem smislu obuhvata i energetsku bezbednost. A ona se uspostavlja samo zajednički. Ono što radimo, tiče se i naših suseda i saveznika, i obratno“, dodaje se u komentaru.

Da je Nemačka "potcenila" politički značaj projekta sada kaže i Peter Bajer, koordinator nemačke vlade za transatlantske odnose. "Naši evropski partneri su u vrlo ranoj fazi izneli kritike na istočni gasovod. Predugo to nismo uzimali za ozbiljno“, rekao je on.

Ričard Grenel, američki ambasador u Nemačkoj, izjavio je za nedeljno izdanje tabloida Bild da su sankcije "vrlo proevropska odluka“. Kaže, mnoge evropske zemlje su molile Ameriku da reaguje jer se narušava energetska nezavisnost Evrope. "Petnaest evropskih zemalja, Evropska komisija i Evropski parlament su svi imali sumnje u ovaj projekat“, dodao je Grenel.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na konferenciji za novinare još u četvrtak rekao da će Rusija odgovoriti Americi recipročno. Putin je uveren da će gasovod biti završen, podseća Dojče vele.