SAD "izbacuje" Rusiju iz Evrope: Azerbejdžanci otvaraju dva gasovoda

Baku -- Rusija dobija konkurenta na svetskom energetskom tržištu. Uskoro će biti puštena u rad dva gasovoda kojim će azerbejdžanski gas stizati u Evropu.

Izvor: Sputnik, Olivera Ikodinović
Podeli
Foto: Epa, Song Fulai
Foto: Epa, Song Fulai

U ruskoj javnosti pokrenulo je pitanje u kojoj meri je takav razvoj događaja opasan za "Gasprom" i može li Rusija biti potisnuta sa evropskog tržišta.

U skorije vreme biće pušteni u rad Transanatolijski gasovod (TANAP) i Transjadranski gasovod (TAP) kojima će azerbejdžanski gas sa kaspijskih nalazišta biti dopreman u Tursku i zemlje južne Evrope.

Uz gasovod "Kavkaz-jug", ova dva gasovoda su deo projekta "Južni gasni koridor" koji je najavljivan kao ključna strategija za oslobađanje Evrope od ruskog gasa. Jednog dana tim koridorom bi trebalo da teče i gas iz Turkmenistana i moguće iz još nekih zemalja. Taj projekt se procenjuje na oko 40 milijardi dolara.

Ruski analitičar Vladislav Ginko ukazuje na to da bi zbog novih gasovoda mogli da se stvore problemi na energetskom tržištu.

"Ako govorimo sa stanovišta tržišne konkurencije, ukoliko se EU zaista bude pridržavala stava da potrošači treba da odlučuju šta im je isplativije po ceni i kvalitetu, onda ’Gasprom‘ nema razloga za bojazan da će azerbejdžanski gas potisnuti Rusiju. Ali, iz ove priče ne treba isključiti ni politički motiv. Moguće je da će biti preduzete određene mere koje će obezbediti da se na neko vreme snize cene isporučenog azerbejdžanskog gasa, a da se ta razlika nadoknadi iz raznih fondova. To će biti učinjeno u interesu proizvođača američkog tečnog prirodnog gasa, koji žele da preplave evropsko tržište i postanu lideri. To jest, glavni cilj ove političke konfuzije, koja između ostalog utiče i na tranzit ruskog gasovoda, jeste da se situacija na evropskom tržištu gasa dovede dotle da radi samo jedan dobavljač, dok bi ostali bili manje važni igrači, a jasno je da je taj glavni dobavljač Amerika. Drugim rečima, stvara se neravnopravna konkurencija", kaže Ginko za Sputnjik.

Ekspert napominje da novi gasovodi pokušavaju da konkurišu ruskom, a da bi to moglo da dovede veštačkog smanjenja cena gasa.

"Ovo što se dešava može dovesti do drastičnog pada cena, jer i drugi gasovodi mogu početi da se bave dampingom, odnosno uništenjem konkurencije prodajom proizvoda po cenama koje ne pokrivaju ili jedva pokrivaju troškove proizvodnje, u cilju sticanja monopola i za to mogu dobiti neku političku podršku, uključujući i od EU. Samim tim, oni mogu nastupiti sa nižom cenom gasa i na taj način oboriti rusku. Takva situacija, u stvari, ne odgovara nikome. Kada je konkurencija neravnopravna i štaviše veštačka, to je jedna stvar, a sasvim je drugo kada je konkurencija zdrava — ona znači i proizvođačima i potrošačima, jer pobeđuje projekat koji je najbolji u pogledu cene i kvaliteta", kaže Ginko.

To na kraju može dovesti do situacije kada će svima u nekom trenutku snabdevanje Evrope gasom biti neisplativo ili će raditi sa veoma malom maržom, napominje ekspert.

"Upravo to pokušavaju da postignu američki rivali koji bi želeli da ruski gas, a takođe i gas iz Azerbejdžana, ne budu tržišno konkurentni i interesantni. Njihova namera je da obeshrabre kompanije da rade na ovom tržištu i da stvore prazan prostor koji oni žele da zauzmu", ističe Ginko.

Ekspert dodaje da dalji razvoj događaja zavisi i od pozicije Evrope i njene spremnosti da štiti svoje interese i interese svojih potrošača.

"Rusija je pristala da gradi ’Severni tok 2‘ koji je svima u interesu, ali onda masovno počinju da puštaju u rad neke gasovode i da se bave dampingom, koji nema ekonomsku, već političku podršku, pa ćemo onda i mi morati da spustimo cenu. Kao rezultat toga, svim proizvođačima gasa će u nekom trenutku postati neisplativo da rade na ovom tržištu, a američki proizvođači gasa nestrpljivo čekaju da svi zalupimo vratima i prestanemo da isporučujemo gas, tim pre što Rusija već ima projekat ’Snaga Sibira‘, koji je praktično gotov i ima velikog kupca — Kinu. Mislim da, prvo, moramo braniti našu tržišnu poziciju, jer je to u interesu evropskih potrošača i nas samih. Mi na evropsko tržište nismo došli kao gosti, nego kao punopravni učesnici i zato se moramo boriti za fer tržište i fer konkurenciju", zaključio je ekspert.

Foto: Depositphoto, doomu, 50509595
Foto: Depositphoto, doomu, 50509595

Prva faza TANAP-a završena je prošle godine i Turskoj je već isporučeno tri milijarde kubnih metara gasa, dok je ove godine izgradnja gasovoda završena u potpunosti. Očekuje se da će otvaranje biti održano 30. novembra i da će toj ceremoniji prisustvovati i predsednici Turske i Azerbejdžana.

Gasovod "Kavkaz-jug" pušten je u rad 2006. godine i on prolazi po teritoriji Azerbejdžana i Gruzije do granice sa Turskom, TANAP pokriva tursko tržište, dok bi gasovodom TAP "plavo gorivo" trebalo da poteče iduće godine.

Gasovod TAP bi trebalo da transportuje prirodni gas iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu do Evrope. Počevši od grčko-turske granice, TAP gasovod će preći Severnu Grčku, Albaniju i Jadransko more da bi stigao do Italije.

Gasovod je ukupne dužine oko 3.500 kilometara, a potvrđene rezerve sa nalazišta Šah Deniz procenjuju se na 1,2 biliona kubnih metara.

Mnogi evropski političari su uvereni da će novi gasovodi postati pravi konkurenti ruskom "Gaspromu" na evropskom tržištu, dok je većina eksperata saglasna da "Južni gasni koridor", kao i prirodni tečni gas iz SAD koji stiže u Evropu, neće poljuljati rusku poziciju lidera na Starom kontinentu.

Kapacitet "Južnog gasnog koridora", koji uključuje TANAP i TAP, iznosi 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od kojih će šest milijardi kubika ići u Tursku, a svega 10 u Evropu. Poređenja radi, "Gasprom" je prošle godine kroz sve svoje gasovode isporučio Turskoj i Evropi 200,8 milijardi kubnih metara gasa.

Azerbejdžan zaista može da uzme od "Gasproma" deo evropskog tržišta, ali to je samo malo "parče kolača". Da bi projekat "Južni gasni koridor" zaista postao pretnja "Gaspromu", neophodno je sprovesti sve faze projekta, među kojima je i plan da jednog dana tim koridorom proteče gas i iz Turkmenistana, što će povećati kapacitet gasovoda na 31 milijardu kubika gasa godišnje. Ali, za sada je to još na dugačkom štapu, zato što za sada nema rešenja kako će Turkmenistan transportovati gas u Evropu. "Kamen spoticanja" je nerešeno pitanje statusa Kaspijskog mora. Da bi Turkmenistan izgradio gasovod kroz Kaspijsko more direktno do Azerbejdžana, potrebno mu je ekološko odobrenje "kaspijske petorke", a Rusija i Iran će biti protiv ovog projekta.

strana 1 od 195 idi na stranu