Italija ima najveći dug u EU, Nemačka u suficitu još najmanje dve godine

Ek kaže da će deficit Francuske biti iznad propisanog praga EU u ovoj godini, i da će italijanski dug nastaviti da beleži rast i dostići nivo od gotovo 140 odsto bruto domaćeg proizvoda.

U svojim kvartalnim ekonomskim prognozama, zvanični Brisel je ocenio da će 19-člana evrozona zadržati neutralnu fiskalnu poziciju u ovoj i sledećoj godini, uprkos kontinuiranim pozivima Nemačkoj i drugim bogatijim državama da potroše više sredstava u borbi protiv dugotrajnog ekonomskog usporavanja, prenosi agencija Rojters.

Uprkos pogoršanim izgledima rasta, Nemačka bi ove godine trebalo da zadrži veliki budžetski suficit od 1,2 odsto BDP-a. Suficit će se smanjiti na 0,6 odsto BDP-a sledeće godine, a 2021. godine na 0,2 odsto BDP-a, predviđa Komisija.

Holandija, koja je takođe među članicama evrozone koje mogu odvojiti više sredstava, ove godine će uknjižiti suficit od 1,5 odsto BDP-a, iduće godine od 0,5 odsto, a 2021. godine od 0,4 odsto BDP-a.

Javni dug Italije, koja već ima apsolutno najveći dug u EU, prema proceni EK, porašće na 136,2 odsto BDP-a u ovoj godini, dogodine će se povećati na 136,8 odsto BDP-a, a 2021. godine na 137,4 odsto BDP-a.

Projekcije EK razlikuju se od procena italijanske vlade, koja predviđa da će javni dug iduće godine pasti na 135,2 odsto BDP-a i nastaviti da opada 2021. godine.

Francuska, čiji je dug blizu 100 odsto BDP-a, takođe troši više ove godine i očekuje se da će povećati budžetski deficit na 3,1 odsto BDP-a, prema procenama Komisije, što je iznad praga EU od 3,0 odsto brito proizvoda. Budžetski deficit Francuske bi, kako poručuju iz EK, trebalo da padne na 2,2 odsto BDP-a u 2020. godini.