Mogu li sankcije da zaustave razvoj raketne industrije?

Naime, zvanični Teheran već skoro 30 godina razvija svoj raketni program, pa je poprilično napredovao po tom pitanju i ograničavajuće mere nikako ne mogu da zaustave taj proces, tvrde sagovornici Sputnjika.

Novi set sankcija protiv Irana Amerika je uvela zbog nuklearnog programa te zemlje, a tim sankcijama obuhvaćene su sve tri iranske kosmičke institucije — Svemirska agencija, Svemirski istraživački centar i Astronautički istraživački institut. Iako je reč o civilnim institucijama, prema tvrdnjama Vašingtona, upravo su one umešane u razvoj novih balističkih raketa, koje bi mogle da nose i nuklearno oružje.

Državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da neuspešni pokušaj Irana da 29. avgusta lansira raketu pokazuje ozbiljnost pretnje od nuklearnog programa te zemlje, koja bi trebalo da alarmira celokupnu svetsku naučnu javnost da bilo koji vid saradnje sa Teheranom može pomoći Iranu da realizuje tehnologiju po pitanju lansiranja i nuklearnog oružja.

Prema mišljenju Vladimira Sažina, specijaliste za iransku nuklearnu problematiku, svemirski i raketni program Irana zabrinjava SAD i Izrael, ali i celu međunarodnu zajednicu. Stvar je u tome što su ti projektili veoma skupi, a to znači da je besmisleno proizvoditi balističke rakete, koje imaju domet od preko 1.000 kilometara, a da one ne budu u stanju da nose i nuklearne, hemijske, ali i biološke bojeve glave.

Međutim, napominje Sažin, važno je istaći da je u slučaju Irana takav scenario nemoguć sve dok je na snazi nuklearni sporazum — ako taj sporazum padne, Iran će se vratiti razvoju nuklearnog programa i kad tad proizvesti nuklearno oružje koristeći i najbolja dostignuća domaćeg svemirskog programa.

"U tom slučaju samo vojna sila bi mogla da spreči Teheran", dodaje sagovornik Sputnjika.

Sa druge strane, upitan da prokomentariše Pompeove reči, odnosno do koje mere je nedavno neuspešno lansiranje rakete sa satelitom povezano sa iranskim nuklearnim programom, Sažin za Sputnjik kaže da svaki istraživački rad podrazumeva mnogobrojne rizike, kao i da je svaki rezultat izuzetno važan za nauku, bilo da je on pozitivan ili negativan.

"Iran je navikao da optužuje SAD i Izrael za sve i svašta. Međutim, nema američkog traga u ovoj situaciji sa neuspešnim lansiranjem. U svakom slučaju treba imati u vidu da je svaki rezultat veoma važan za nauku, bio on pozitivan ili negativan. Lansiranje iranske rakete jeste bilo neuspešno, ali raketni i svemirski programi čak i u takvim situacijama napreduju i Bela kuća je jako zabrinuta zbog te činjenice", zaključuje on.

Što se tiče samog iranskog kosmičkog programa, treba izdvojiti nekoliko raketa pomoću kojih ta zemlja šalje svoje satelite na zemljinu orbitu. Pre svega to su rakete "Safir" i "Simurg", koje se lansiraju sa kosmodroma u provinciji Semnan, a upravo je raketom "Safir" postavljen prvi iranski satelit 2009. godine.

Podsetimo, krajem prošle godine američki predsednik Donald Tramp saopštio je da se njegova zemlja povlači iz nuklearnog sporazuma koji je Teheran potpisao sa svetskim silama 2015. godine.

Tramp je u poslednje vreme izražavao spremnost za nastavak pregovora sa Teheranom, ali su iranski zvaničnici kategorični u tome da pregovora neće biti dok američke sankcije ne budu ukinute.