MMF: Zemljama CESEE preti mogućnost da ostare pre nego što postanu bogate

Džang je na međunarodnoj konferenciji "Demografija, zapošljavanje i rast: Upravljanje budućnošću u CESEE" izneo podatke iz MMF-ovog istraživanja, koje pokazuje da će se populacija u zemljama CESEE, isključujući Tursku, do 2050. suočiti sa 12-procentnim padom broja stanovnika usled starenja i migracija.

Predviđa se da će Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina zabeležiti najveći pad radne snage, veći od 30 odsto, do 2050. godine, prenosi portal Emerging Europe.

"Ali i u nekim boljim slučajevima, kakvi su Slovačka ili Srbija, radna snaga bi mogla da opadne za 20 procenata do 2050. godine. Emigracija je pogoršala problem smanjenja radne snage i ubrzala starenje država", izveštava taj portal.

Agencija Hina prenosi da je Džang upozorio da to znači da će radna populacija morati da izdržava više nego dvostruko veći broj starijih osoba nego što to trenutno čini.

"Ti demografski izazovi mogli bi značajno da uspore ekonomski rast. Smanjenje ponude rada i niža produktivnost starijih radnika, zajedno s većim pritiskom na javne finansije, mogli bi zemlje da koštaju oko jedan odsto BDP-a godišnje", kazao je on na konferenciji, koju MMF zajedno organizuje sa Hrvatskom narodnom bankom (HNB).

Takođe, mogli bi da uspore i konvergenciju prihoda. Iz MMF-a procenjuju da bi, bez demografskih pritisaka, BDP po stanovniku u regionu CESEE mogao do 2050. da dostigne 74 odsto nivoa Zapadne Evrope, u odnosu na 52 odsto 2020. godine, dok bi uz demografske izazove taj nivo iznosio samo 60 odsto.

Džang kaže da se zemlje regiona suočavaju s demografskim izazovima u ranoj fazi razvijenosti u odnosu na bogate zapadne zemlje, preteći im da ostare pre nego što postanu bogate. Kao jedno od rešenja za ublažavanje tih pritisaka ističe povećanje broja i produktivnosti zaposlenih.

Napominje da u regiji CESEE na pogoršanje demografskih trendova najviše utiče odlazak mladih i obrazovanih ljudi, i da je od 1995. do 2017, isključujući Rusiju i Tursku, region izgubio oko sedam odsto radne snage.

Pored mera za zaustavljanje migracija i povratak onih koji su otišli, Džang kaže da su se neke zemlje za ublažavanje nedostatka radne snage odlučile na uvoz stranih radnika, i ocenjuje da je imigracija politički izbor koji stavlja veći teret na neke druge politike.

Način za povećanje ponude radne snage vidi u ohrabrivanju žena za ulazak na tržište rada, kao i starijih radnika. Prema njegovim rečima, prosečno učešće žena na tržištu rada u regionu je za 10 procentnih poena manje nego u Zapadnoj Evropi. Kao jednu od mera za ublažavanje manjka radne snage naveo je i podizanje starosne granice za penzionisanje.

Džang je apostrofirao i tehnološki napredak i efikasnost upotreba tehnologije, za koju kaže da je realnost u ovom regionu u kom su mnoge firme uvele automatizaciju. Međunarodna federacija za robotiku, kako je rekao, predviđa u regionu godišnju stopu rasta isporuka robota od 21 odsto do kraja ove decenije, što znači da će uskoro region imati dvostruko više robota od proseka evropske ekonomije. U pozadini sve veće automatizacije, Džang kaže da su mnogi zaposleni zabrinuti da će ih roboti istisnuti sa posla, ali da se u CESEE povećanje automatizacije poklopilo sa porastom zaposlenosti. Ističe da CESEE prednjači u automatizaciji među zemljama srednjeg dohotka, ali da bi se osiguralo da ta potencijalno razorna sila i dalje koristi radnicima, tehnologija mora da bude propraćena odgovarajućim politikama.

U tom kontekstu je ukazao na nužnost politika koje ulažu u ljudski kapital i povećavaju blagostanje. Apostrofirao je potrebu sveobuhvatne reforme obrazovnih sistema i značajnih ulaganja u programe učenja tokom celog života i prekvalifikacije. Te mere bi trebalo kombinovati sa politikama koje sprečavaju stalni odliv mozgova iz regiona, a kako bi se obezbedilo da se benefiti tehnologije široko dele, valjalo bi unaprediti i sigurnosne mreže, preporučio je Džang.