Poslednja linija odbrane: PVO sistem koji "peca" rakete FOTO

Tako bi se mogao opisati novi ruski ruski protivavazdušni raketni sistem kratkog dometa "Pancir-SM".

Taj sistem će biti poslednja linija odbrane mnogih strateški važnih objekata u Rusiji, a takođe će štititi i protivvazdušne sisteme dugog dometa, od napada iz vazduha, piše Sputnjik.

Prema rečima ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua, radovi na proizvodnji sistema se privode kraju, a najverovatnije će biti završeni do 2021. godine.

Zamenik komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Jurij Grehov izjavio je u aprilu da je "Pancir-SM" pokazao visoku efikasnost prilikom gađanja malih meta, oborivši sve dronove. Rezultati su impresivni, jer su male, bespiltone letelice najteža meta za sisteme protivvazdušne odbrane.

"Koliko mi je poznato, sistem "Pancir-SM" će biti opremljen novim radarom na bazi fazne antenske rešetke sa aktivnim emiterima. U poređenju sa "Pancirom-S1", koji je trenutno u sastavu naoružanja, kod novog sistema značajno će se povećati domet, poboljšaće se selektovanje meta i zaštita od smetnji. Osim toga, proizvođač je obećao novu raketu. Municija će biti otpornija na preopterećenje", izjavio je glavni urednik časopisa "Arsenal otečestva2 Viktor Murahovski.

Ranije je saopšteno o novoj raketi, koja će razvijati dvostruko veću brzinu od standardne municije 57E6E koju koristi "Pancir-S1" (3.000 metara u poređenju sa 1.300 metara u sekundi).

Domet protivvazdušnog raketnog sistema će biti povećan do 40 kilometara, što je uporedivo sa protivavionskim raketnim sistemima srednjeg dometa, a radijus detekcije meta će se povećati sa 36 na 75 kilometara.

Sistemi "Pancir-SM" će biti proizvedeni u dve verzije — raketnoj (24 rakete u sistemu) i raketno-topovskoj (12 raketa u sistemu). Osim toga, razmatra se mogućnost instaliranja četiri male protivvazdušne rakete u svakoj lansirnoj stanici, u cilju borbe protiv malih meta, kao što su bespilotne letelice, višecevni bacači raketa i minobacači.

Osnovu za sistem "Pancir-SM" čini šasija KamAZ-53958 "Tornado" sa formulom 8h8 i nosivošću od 25 tona. Snaga motora od 550 konjskih snaga će omogućiti protivvazdušnom sistemu da dostigne brzinu do 90 kilometara na čas. Kabina je spojena sa "Tajfunom-K", u potpunosti je oklopljena i može da izdrži udar oklopno-probijajućeg zapaljivog metka iz snajperske puške "Dragunov".

"Važno je da, za razliku od postojećeg sistema, „Pancir-SM“ neće biti samo uvršten u sastav protivvazdušne odbrane Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, nego će biti instaliran i na brodovima Ratne mornarice u pojedinim projektima. Koliko mi je poznato, kopnene snage ne razmatraju uvrštavanje ovog sistema u naoružanje svojih struktura protivvazdušne odbrane, jer imaju za cilj da razdvoje protivvazdušnu artiljeriju i protivvazdušne raketne sisteme", istakao je Murahovski.

Iskustva iz Sirije

Foto: Epa, MAXIM SHIPENKOV

Sistem „Pancir-SM“ razvijan je na osnovu iskustva upotrebe "Pancira-S1" tokom ratnih operacija u Siriji. Nekoliko protivvazdušnih raketnih sistema su još 2015. godine prebacili u vazdušnu bazu "Hmejmim" kako bi pokrivali grupacije ruskih trupa. Sistemi su uspešno odbijali napade terorista.

Raketni PVO sistem sa raketama zemlja-vazduh kombinovanog kratkog i srednjeg dometa Pancir S u vojnoj bazi Hmejmim u Siriji

Raketni PVO sistem sa raketama zemlja-vazduh kombinovanog kratkog i srednjeg dometa "Pancir S" u vojnoj bazi Hmejmim u Siriji

"Panciri", koji su deo sirijske protivvazdušne odbrane, aktivno su učestvovali u odbijanju raketnog napada SAD i njihovih saveznika na objekte na teritoriji zemlje.

Sistemi "Pancir-S1" su 14. aprila 2018. godine uništili 23 od ukupno 25 meta. Ove godine, sistemi su, zajedno sa protivvazdušnim sistemom „Tor-M1“, oborili 27 raketa, koje su teroristi usmerili na bazu "Hmejmim".

Foto: Epa, MAXIM SHIPENKOV