Da li Japan okreće kurs? Svu hranu zamotavaju u plastiku, a sada žele da reše "problem"

Tokio -- Japan, domaćin samita Grupe 20 (G-20) sledećeg vikenda, nada se da će biti predvodnik sveta po smanjenju plastičnog otpada.

Izvor: Beta
Podeli
Foto: Epa, AHMED JALLANZO
Foto: Epa, AHMED JALLANZO

Japan ima "plastični problem", iako se tamo čistoća i uredna ambalaža već dugo smatraju dobrom uslugom, jer se gotovo sve - od pojedinačnih banana do pojedinačnih komada povrća, kolača, olovaka i kozmetike, prodaje umotano u plastiku.

Međutim, kako svetski lideri stižu u Osaku na dvodnevni samit G-20, koji počinje u petak, Japan će pokušati da postane lider u politici zaštite životne sredine nastojeći da pretekne zemlje koje već imaju dobro definisane ciljeve.

U mesecima koji su prethodili samitu G-20 japanski zvaničnici izneli su potpune preporuke za buduće zabrane plastike za jednokratnu upotrebu, za čišćenje obala i za više istraživanja alternativa kao što je bioplastika.

Problem je u tome što sprovođenje i vremenski redosled direktiva tek treba uskladiti sa merama koje su već na snazi u EU, uključujući i opsežne propise usvojene ranije ove godine, kojima će EU zabraniti plastiku za jednokratnu upotrebu u svim državama-članicama do 2021. godine.

Još prošlog leta Japan je kritikovan zbog toga što nije potpisao Povelju G-7 o plastici, po čemu je jedina zemlju koja to nije učinila, pored Sjedinjenih Država.

Na sastanku ministara za životnu sredinu G-20 sredinom juna u Karuizavi Japan je sklopio sporazum o početku razmene iskustava i uspostavljanju standarda za praćenje plastičnog otpada u moru, ali nije uspeo da odredi brojčane ciljeve ili vremenski okvir za napredak.

Japan je svetski potrošač broj dva plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu po osobi.

Zemlje G-20 proizvode polovinu svetskog plastičnog otpada, a japanski premijer Šinzo Abe, koji će predsedavati samitu, najavio je rešavanje tog problema kao vrhunsku inicijativu, kako na samitu, za svet, tako i za Japan.

Međutim, japanski promotivni napori, kao što su izrada medalja za Olimpijske igre u Tokiju iduće godine, i podijumi za pobednike od obnovljenih metala i plastike, nisu impresionirali stručnjake, koji kažu da se Japan ne može reciklažom izvući iz globalne krize plastičnog otpada, već da treba da se usredsredi na smanjenje količine plastike na početku lanca snabdevanja.

"Tražimo smanjenje proizvodnje plastike pre svega", rekao je Magesvari Sangararalingam, stručnjak za upravljanje otpadom iz Malezije.

Postoje znaci da Japan počinje da prepoznaje svoje teškoće. Ministar trgovine Hirošige Seko najavio je na sastanku ministara životne sredine G-20 plan za zakon koji će od trgovaca tražiti da naplaćuju naknadu za plastične kese za kupovinu već u aprilu iduće godine.

"Seven & i Holdings Co.", japanski operator praktičnih prodavnica "7-Eleven", objavio je prošlog meseca plan za zamenu svih plastičnih kesa za kupovinu papirnim do 2030. godine i sve plastične ambalaže papirnom, biorazgradivim ili drugim materijalima za višekratnu upotrebu u gotovo 21.000 trgovina širom zemlje.

Ti ciljevi su ambiciozniji od vladinog cilja za 2030. za smanjenje plastike za jednokratnu upotrebu za 25 odsto.

Poneke prodavnice "7-Eleven" u blizini Tokija, uključujući i jednu u Jokohami, počele su da nude papirne kese umesto plastike. Saemi Nakamura, kupac, rekao je da je ta promena dobrodošla: "Svet govori o tome da upotreba plastike nije dobra. Mislim da su papirnate vreće bolje".

Drugi lanac prodavnica, "Ministop", počeo je da naplaćuje 3 jena (3 centa) po plastičnoj kesi za kupovinu u eksperimentu u dve prodavnice u Čibi, blizu Tokija, koji će biti proširen na oko 40 prodajnih mesta do početka 2020. godine.

Međutim, plastične kese za kupovinu i ambalaža samo su mali deo ukupnog problema plastičnog otpada, kažu stručnjaci.

Čak 12,7 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanu svake godine, od čega do 60.000 tona dolazi iz Japana, po studiji koju je navelo Ministarstvo za životnu sredinu Japana.

Japan je i drugi svetski izvoznik plastičnog otpada. Izvozio je oko 1,5 miliona tona godišnje, uglavnom u Kinu. Pošto je Kina 2017. godine prestala da prihvata uvoz otpadne plastike, nekoliko zemalja jugoistočne Azije postalo je novi cilj, ali neke zemlje, uključujući Maleziju i Filipine, sada vraćaju takve pošiljke. Oni su optužili bogate zemlje da guraju svoje smeće u siromašnije zemlje.

Zvaničnici u Japanu su se potrudili da nađu novi dom za otpadnu plastiku uspostavljanjem fonda za hitne slučajeve od 1,9 milijardi jena (18 miliona dolara) u protekle dve godine i tražeći od lokalnih vlasti i rukovalaca otpadom da preuzmu dodatne količine za recikliranje i spaljivanje.

Izvoz japanskog plastičnog otpada prošle godine iznosio je jedan milion tona, po statistici trgovine, ali stručnjaci kažu da bi to smanjenje moglo biti posledica povećanja ilegalnog izvoza ili nastanka zaliha na deponijama smeća.

"Pokušavamo da razvijemo domaća postrojenja i mogućnosti za recikliranje plastike, ali za to je potrebno vreme", rekao je Hiroši Ono, zvaničnik Ministarstva za životnu sredinu.

U fabrici "Kioei Industri Co." u Tokijskom zalivu, jednoj od najmanje desetak kompanija koje se bave reciklažom plastike, dnevno se prerađuje oko 35 tona PET boca. Dolaze u stotinama bala, svaka je umotana u plastiku, a zatim se bale rasturaju, sortiraju, melju u prah, greju i usitnjavaju. "Potom se pretvaraju u sitna zrnca - "pelet" i ponovo koriste postajući kutije za jaja, školske uniforme, fudbalski dresovi i druga sportska oprema, kao i ponovo PET boce, vraćajući se na police prodavnica", kazao je predsednik kompanije Eiči Furusava.

"Čak i da to želimo (da izvozimo plastični otpad), nijedna zemlja sada ne prihvata uvoz", rekao je Furusava. "Moramo da recikliramo plastiku u našoj zemlji."

Svet

strana 1 od 171 idi na stranu