Živi u stanu od 90 kvadrata i plaća ga samo 300€, kako je moguće?

Prestonica umerenih stanarina, kako Beč ponekad zovu, već gotovo sto godina razvija model stanovanja koji je izuzetak u Evropi.

Izvor: Poslovni dnevnik
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Kako je moguće da jedna od najskupljih metropola na kontinentu ima tako povoljne cene najma stanova? Bečki recept, koji se zasniva na gradskoj intervenciji na tržištu stanovanja, bez sumnje intrigira.

"Ključ je u tome što naše tržište nije u potpunosti u rukama privatnog sektora", kaže Karin Ramser, direktorika Wiener Wohnena, gradskog 'stanodavca'.

Beč ima 1,8 miliona stanovnika, a njih 60 posto živi u unajmljenim stanovima u vlasništvu grada ili preduzeća koja promovišu javni interes. A u tom slučaju takva 'konkurencija' i privatne stanodavce sprečava da dižu cene.

To znači da je prosečna cena najma 9,6 evra po metru kvadratnom, u porešenju s Parizom i Londonom gde ona iznosi 26 evra, Barcelonom sa 17 i Pragom s 13 evra po 'kvadratu'.

Ne čudi stoga što su u Beču ukupno 80 posto stanovnika stanodavci.

"Pitam se kako ljudi mogu da žive u drugim gradovima", kaže 72-godišnji Wolfram Mak, ponosan što živi u "najstarijoj komunalnoj zajednici" na svetu. Stan od 90 m2 mesečno plata neverovatnih 300 evra. To je cena koja je čak dvostruko niža i od one u socijalnim stanovima (6,5 evra po kvadratu). Mak je takvu tarifu 'zaslužio' time što već decenijama živi u istom stanu.

"Moja baka se doselila u Beč 1923. godine, ja sam rođen ovde, a i moja kći tu živi", kaže Mak koji se iz svog 'sela', 15 minuta hoda od centra, ne bi odselio ni za šta na svetu.

Ti kompleksi zaslužni su i za ledendu o "crvenom Beču", utemeljenu na ambicioznom programu stanovanja za radničku klasu ustanovljenu između dva svetska rata, od 1923. do 1934, kada su gradske vlasti izgradile 60.000 stanova i Beč pretvorile u laboratorij socijalnog stanovanja.

Austrijskim glavnim gradom od 1918. upravljaju socijaldemokrate (uz izuzetak nacističkog razdoblja) i do danas nastavljaju tradiciju socijalnog stanovanja, kaže Yvonne Franz, profesorka na bečkom univerzitetu.

"Mnogi evropski gradovi vremenom su rasprodali svoj stambeni fond, smatrajući ga finansijskim teretom zbog troškova održavanja. U Beču je suprotno", kaže Franc.

Jednom kad se useli, stanar u takvom stanu može da ostane doživotno nezavisno od toga koliko mu rastu prihodi. Najam čak može da se prenese u nasledsstvo.

EK je kritikovala takvu praksu smatrajući je kršenjem tržišnog nadmetanja na štetu privatnog sektora. Ali iz Beča su odgovorili da je reč o politici koja promoviše socijalnu različitost, prenosi Poslovni dnevnik.

Vesti

Stan platio 73,8 miliona $

Deset ljudi, od kojih su neki svoj identitet prikrili iza imena kompanije, potrošilo je ukupno pola milijarde dolara na kupovinu stanova na Menhetnu.

Svet ponedeljak 31.12. 09:57 Komentara: 1
strana 1 od 142 idi na stranu