Uspon i pad čuvenog aviona - i dalje je bez premca

Zamislite ovo: doručkujete u Londonu, ukrcate se na Konkordi, odletite u Njujork i tamo zbog vremenske razlike od pet sati i leta koji traje samo tri i po sata, stignete taman na vreme da pojedete drugi doručak - s neskrivenim divljenjem priča bivši izvršni direktor Britiš ervejsa Rod Edington u intrevjuu koji je nedavno dao za portal airlineratings.

Edington je bio na čelu BA kada je na današnji dan, pre točno 15 godina, slavni Konkordi imao svoj poslednji let. Bio je to samo jedan od dva nadzvučna putnička aviona u istoriji, ali s obzirom na kratki operativni vek ruskog Tupoljeva Tu-144 (u britanskim medijima nazvanog Concordski zbog sličnosti zapadnom konkurentu), zapravo jedini koji se godinama koristio u komercijalnim letovima, prenosi Jutarnji list.

Zamišljen i ostvaren kao zajednički projekt Velike Britanije i Francuske, prema čemu je i dobio ime (franc. concorde - sporazum, unija), Konkordi je bio simbol vremena u kojem su ljudi i države stremili ka visinama. Vremena u kojem je čovek sleteo na Mesec, u kome su Klark i Kubrik sanjali o osvajanju Sunčevog sistema, a francuski i britanski inženjeri o avionu koji će brzinom dvostruko većom od brzine zvuka da prevozi putnike na transkontinentalnim putovanjima.

Posle nekoliko godina razvoja elegantni avion s delta krilima prvi put poleteo je 1969. godine, ali je trebalo da prođe još sedam godina da počne s komercijalnim letovima u floti Britiš ervejza i Er Fransa. S maksimalnim kapacitetom za 128 osoba, u stvarnosti često smanjenim na 90 ili 100, Konkordi je bio rezervisan samo za putnike najdubljeg džepa i prevoz ekskluzivnog tereta poput dijamanata i organa namenjenih za transplantaciju.

U njemu je hrana bila znatno kvalitetnija nego u drugim avionima, putnicima se služio šampanjac, a povrh svega im se nudilo iskustvo leta kakvo niko drugi nije mogao da pruži. Pre svega let na visini većoj od 18 kilometara, pri maksimalnoj brzini od 2.180 kilometara na čas, što su putnici mogli da vide na displejima smeštenim na poleđini udobnih sedišta. Čisto za poređenje, to je više i brže nego što lete piloti F-16, bar prema zvaničnim podacima.

Stoga nije čudno da Konkordi i dalje drži rekord za najbrži komercijalni prekookeanski let - 2 sata, 52 minuta i 59 sekundi, koliko je 1996. pilotima BA trebalo da prevale put od aerodroma JFK u Njujorku do Hitroa u Londonu.

Međutim, rekordi su iziskivali jako, jako puno goriva. Da bi poleteo i dostigao brzinu od 2,02 avion je navodno popio čak 28.800 litara goriva za 15 minuta. A to znači i znatno veći trošak prevoza putnika po kilometru, čak osam puta veći od Boinga 777, na primer. Probijanje zvučnog zida je, pak, uz prestiž, istovremeno bio i problem. Mnogi aerodromi nisu hteli da prime Konkordi zbog konstantnih pritužbi stanovnika u njihovoj blizini. Štaviše, tokom perioda od dve godine avion nije smeo da leti na njujorški JFK, sve dok zabranu nije poništio sam Vrhovni sud SAD.