Da li se stvarno dešava? Propada li dolar?

Da li je to zaista tako?

Ako je stabilnost valute povezana sa poverenjem u onog koji je izdaje, onda stvari ne stoje dobro sa američkim dolarom. Donald Tramp se iz Vašingtona bori protiv ostatka sveta. Usred trgovinskog rat sa Kinom, on se zakačio sa Rusijom i Turskom a one uzvraćaju udarac i to bolno. One su dovele u pitanje vodeću poziciju svetske sile - najpre kada je reč o valuti.

Kako je sve počelo

Pobednički pohod dolara je počeo 14. februara 1945. na brodu "Kvinsi" koji je bio usidren i blizini Sueckog kanala. U trbuhu krstarice bila je uređena jedna soba za prijem gostiju sa nekoliko na brzinu sakupljenih fotelja i stolova na orijentalnom tepihu. Američki predsednik Ruzvelt je svom saudijskom gostu obećao vojnu zaštitu a kralj Ibn Saud se zauzvrat obavezao da će naftom ubuduće trgovati u dolarima. Tako je ta valuta povezana sa "crnim zlatom". To je bio srećan slučaj za SAD, jer je potražnja za naftom naredih godina stalno rasla, pa time i potražnja za dolarima. Dolar se sve više koristio u međunarodnom poslovanju.

Tako je i danas. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da se 62 odsto svetskih monetarnih rezervi čuva u dolarima. Poređenja radi, evro čini 20 odsto tih rezervi, a uedo jena i funte je manji od pet odsto. I 85 odsto svih deviznih transakcija se odvija preko dolara. Američka Centralna banka je stalno podržavala globalnu vodeću ulogu dolara i starala se o likvidnosti.

Jer, upravo je likvidnost dolara i činila tu valutu interesantnom za ulagače. Ekonomista Beri Ajhengrin kaže da je u pitanju "bestidna privilegija" za SAD. Ali, ni on ne vidi alternativu. Jer, oba najvažnija rivala imaju svoje probleme: evro je, kako kaže Ajhengrin, valuta bez države, a kineski renminbi je valuta sa previše države. Što znači: ako se evro nađe u krizi, nema vlade koja će garantovati za njegovu stabilnost. A kinesku valutu kontroliše političko vođstvo a ne snage tržišne privrede.

Stvar poverenja

U SAD se trenutno ne može govoriti o kontrolisanoj situaciji kada je reč o politici i privredi. Predsednik Tramp se ne libi da druge zemlje, pa i Kinu, optuži da manipulišu renminbijem, da bi potom objavio tvit sa preporukama Centalnoj banci kako da vodi novčanu politiku: Ta banka je do sada uvek bila pouzdana, ali otkako Bela kuća neuvijeno daje preporuke i postavlja zahteve kada je reč o kamatnim stopama, nije baš jasno da li je neutralnost te banke zagarantovana.

I ekonomska politika Donalda Trampa je nepouzdana. Njegove akcije često protivreče jedna drugoj: govori o velikim trgovinskim sporazumima, ali su u delo dosad sprovedene samo najave o povlačenju SAD iz određenih sporazuma, a nijedan od obećanih novih dilova. Trgovinski spor sa Kinom, neizvesnost u ophođenju sa Rusijom, spor sa Turskom zbog kojeg je vrednost lire drastično pala... u aktuelnoj situaciji dolar nije tako sigurna luka.

Ostaje pitanje: koja valuta će ubuduće davati takt? Rusija i Turska su najavile da će se u međunarodnoj trgovini vratiti sopstvenim valutama - i da neće ići okolnim putem, preko dolara. Možda će i druge zemlje da se povedu za njihovim primerom. U tom slučaju će dolar biti manje dominantan u globalnoj trgovini. Ali, on će ostati najjača valuta dokle god se Sjedinjenim Američkim Državama i u najvećem haosu bude poklanjalo veće poverenje nego državama sa drugim valutama.