Alarm u Turskoj, zemlja u haosu, a Erdogan "loše informisan"

Zbivanja na finansijskim tržištima u Turskoj su alarmantna - pad turske lire za 30 odsto, pad berze 17 odsto, skok kamatnih stopa u lirama na 18 odsto...

Izvor: B92, Jutarnji list
Podeli
Foto: Epa/SIMELA PANTZARTZI
Foto: Epa/SIMELA PANTZARTZI

To bi mogla da bude najava privrednog usporavanja u toj zemlji, moguće čak i recesije, analizira BBC.

Kurs turske lire od početka godine potonuo je 30 odsto u odnosu na američki dolar. Tržište akcija palo je za 17 odsto, a ako se meri u dolarima, kao što rade strani investitori, pad cena akcija dostigao je i 40 odsto.

Drugo merilo koje se često gleda na tržištima je koliki su troškovi državnog zaduživanja. Kredit na 10 godina u lirama sada košta 18 odsto godišnje, a čak je i zaduživanje Turske u dolarima skupo, krediti se daju po kamati od oko 7 odsto.

Turska beleži deficit u međunarodnoj trgovini. Više uvozi nego što izvozi, ili, drugačije rečeno, više potroši nego što zarađuje. Takav deficit treba finansirati bilo stranim ulaganjima ili zaduživanjima.

Samo po sebi to nije neuobičajeno ili opasno. No, turski deficit je prilično velik, u prošloj godini iznosio je 5,5 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Pri tome postoje dve bitne stavke turskog spoljnog duga koje takođe povećavaju ranjivost. Prvo, Turska ima visok nivo dugova koje mora da otplati u bližoj budućnosti, odnosno da refinansira. Agencija za kreditni rejting Fič procenjuje kako turska ove godine ima potrebe za finansiranjem u visini od gotovo 230 milijardi dolara.

Drugo, mnoge turske kompanije zaduživale su se u stranim valutama. Takvi krediti postaju skuplji za otplatu ukoliko kurs nacionalne valute pada, a pao je. Slaba valuta takođe pogoršava i problem inflacije koji u Turskoj ne jenjava. Slabija lira čini uvoz mnogo skupljim.

Centralna banka cilja inflaciju od 5 odsto. Već pre godinu dana, inflacija je bila znatno iznad toga, oko 10 odsto. Od tada se situacija još više pogoršala s cenama koje sada rastu na godišnjem nivou po stopi od oko 15 odsto.

Ulagači na finansijskom tržištu takođe su uznemireni stavovima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o privrednoj politici i pritisku koji vrši na tursku centralnu banku. Naime, očigledno je da je politička opcija u centralnoj banci koja želi da snizi inflaciju podizanje kamatnih stopa.

Takav postupak može da obuzda inflaciju na dva načina. Može da oslabi tražnju u zemlji i poveća finansijske prilive, što podstiče investitore da kupuju lire – a to bi ojačalo valutu i smanjilo troškove uvoza.

Turska centralna banka preduzela je već par takvih poteza, ali bez ikakvog trajnog uticaja na problem.

Ono što muči tržišta jeste, većina ekonomista bi rekla, loša informisanost predsednika Erdogana o kamatnim stopama. Samog sebe je opisao kao neprijatelja kamatnih stopa.

Rezultat je taj da investitori nisu uvereni da će centralna banka učiniti ono što je potrebno kako bi stabilizovala valutu i tako stavila inflaciju pod kontrolu. S druge strane, to ih čini mnogo opreznijima po pitanju izgleda u vezi s turskom finansijskom imovinom, prenosi Jutarnji.

Vesti

strana 1 od 153 idi na stranu