"To što su učinile SAD je antirekord, nikad nije tako bilo"

Ako se tome doda i Rusija kojoj se već na mesečnom nivou uvode nove i nove ograničavajuće mere, dolazimo do rezultata da se trećina svetskih zaliha nafte i gasa nalazi pod američkim sankcijama. Čemu sve to vodi?

Svedoci smo novog načina poslovanja u svetu koji kreiraju SAD. Slobodno tržište, čiji su one bile glavni zaštitnici, praktično više ne postoji. Sankcije i ultimatumi su svakodnevnica, piše Sputnik.

Generalni direktor francuskog naftnog giganta „Total“ Patrik Pujan smatra da je naftno tržište „stupilo u novi svet u kojem geopolitika najviše utiče na cenu nafte“.

Sjedinjene Države su 8. maja izašle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i uvele sankcije toj azijskoj državi čije zalihe nafte se procenjuju na 9 odsto svetskih zaliha. Samo 15 dana kasnije, ista sudbina je čekala i Venecuelu. Sa najvećim zalihama nafte u svetu (17 odsto), ona se praktično nalazi u bezizlaznoj situaciji, bez obzira na blizinu ključnim tržištima, a možda upravo zbog toga. Karakas poslednjih deset godina samo smanjuje svoju proizvodnju.

Jedino Rusija, iako se već četiri godine nalazi pod teretom sankcija, ne samo SAD, već i EU, uspeva uspešno da manevriše. Mnogi zapadni partneri povukli su se iz projekata na Arktiku („Ekson mobajl“, „Total“), „Južni tok“ je zaboravljen (iako sada Bugarska plače za njim), ali izgradnja „Severnog toka 2“ je već odobrena, dok je „Turski tok“ već stigao do obale Turske.

Direktor ruskog naftnog giganta „Rosnjeft“ Igor Sečin na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu je primetio da se pod sankcijama nalazi skoro trećina svetskih zaliha energenata.

„To je antirekord. Tako nešto nikad u istoriji svetskog tržišta nije bilo. Takve mere imaju za cilj podršku unutrašnjem tržištu. Međutim, to nije samoprotekcionizam interesa sopstvenog biznisa, već je to i podrška satelitima na međunarodnom tržištu“, rekao je on.

Dobar primer za to je Kina. Da bi ostvario svoje interese, Vašington je naterao Kinu da za 2,2 puta poveća uvoz američkog gasa na štetu, naravno, kompanija koje se nalaze pod sankcijama. Novi trgovinski sporazum predviđa i još poneki uslov, na primer, kineske kompanije će investirati 43 milijarde dolara u istraživanje prirodnog gasa na Aljasci.

Nešto slično rade i u Evropi. Stavljaju ih pred izbor: ili uvođenje carina na izvoz aluminijuma i gvožđa u SAD ili odbacivanje „Severnog toka 2“. S obzirom da se iscrpljuju gasna polja Holandije i Velike Britanije i povećanja potreba za gasom, Amerikanci se nadaju da će upravo oni te zalihe nadomestiti.