Berze mešovite posle vazdušnih udara u Siriji

Azijska tržišta završila trgovanje s mešovitim rezultatima pošto su cene akcija banaka oborile kineske indekse.

Indeks S&P 500 koji prati cene robnih fjučersa na čikaškoj elektronskoj trgovinskoj platformi, EMini, porastao je na otvaranju za 0,4 odsto, dok je panevropski indeks Eurostoxx 50 za fjučerse ojačao za 0,27 odsto, prenosi agencija Rojters.

Japanski Nikkei se popeo za 0,3 procenta, dok je opšti indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, isključujući Japan, pao za 0,4 odsto pošto su najlikvidnije akcije kineskih kompanija potonule za 1,7 posto.

Najviše su pale cene akcija kompanija iz finansijskog i sektora nekretnina usled nastavka aktivnosti kineskih vlasti na "zavrtanju" rizičnih vrsta finansiranja s ciljem smanjivanja sistemskih rizika.

Blagi udarac beleže i aktive koje se smatraju sigurnim utočištem, pri čemu su prinosi na 10-godišnje dužničke hartije SAD-a porasli za dva bazna poena na 2,84 odsto.

Dolar nije uspeo da sačuva početne dobitke prema jenu i spustio se na 107,20 jena, mada je to i dalje viši nivo u odnosu na 106,62 jena zabeležen prošle nedelje.

Trgovci su zauzeli oprezan stav prema japanskoj politicu nakon što je jedno istraživanje pokazalo da je podrška premijeru Šinzu Abeu pala na 26,7 odsto, što je najniži nivo od kada je preuzeo dužnost krajem 2012. godine.

Opadajući rejting Abea rađa podozrivost u pogledu pitanja da li će on dobiti treći trogodišnji mandat kao lider vladajuće LDP na septembarskim izborima ili će možda podneti ostavku pre stranačkih izbora.

Evro je bio stabilan na 1,2330 dolara, dok se dolarski indeks spustio na 89,781 poen.

Na robnim tržištima, zlato se zadržalo na oko 1.345,60 dolara po unci, što je još uvek znatno ispod prošlogodišnjeg maksimuma od 1.365,23 dolara.

Cene nafte su skliznule naniže, pri čemu su fjučerski severnomorske nafte "brent" splasnuli za 69 centi na 71,89 dolara za barel, dok je američka WTI nafta pala za 54 centa na 66,85 dolara.