Gasovod u vrletima politike

Sve su glasniji kritičari tog projekta među kojima su neki nemački političari, zvanična Varšava, ali i Amerikanci koji u svemu imaju direktni interes.

Sedam viđenih nemačkih političara iz stranaka demohrišćanske unije (CDU i CSU), Liberala i Zelenih u utorak su u Frankfurter algemajne cajtungu objavili „apel“ protiv izgradnje Severnog toka 2, dodatnog gasovoda koji bi povezao Rusiju i Nemačku. "Evropska energetska politika i solidarnost sa susedima govore protiv“ ovog gasovoda, pišu oni.

Istočne članice EU, pre svih Poljska, oštro se protive novom gasovodu za koji kažu da bi načinio Evropu dodatno zavisnom od ruskog gasa. Novi gasovod bi pomogao Moksvi da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju i tako je liši velikih prihoda od tranzita gasa. Potpisnici pisma strahuju da bi Rusija izgradnjom novog gasovoda imala jednu polugu više za eventualno ucenjivanje Nemačke, koja je najveći kupac gasa.

„Rusija gleda na energetiku i ekonomiju kao na političko oružje“, precizirao je za DW Elmar Brok, evropski poslanik CDU i jedan od potpisnika pisma. On smatra da je stoga opasno posmatrati novi gasovod kao čisto ekonomski projekat. „Nadamo se da će opet nastati široka diskusija u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama.“

Merkel za gasovod

Apel je upućen pre svega Socijaldemokratama koje se zalažu za projekat. Bivši socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder simboliše dobre veze dve zemlje u energetskom sektoru, a danas radi za „Severni tok“. Kancelarka Angela Merkel takođe nije protiv projekta teškog milijarde evra, smatrajući da je reč o poslovnoj odluci kompanija te čisto ekonomskom projektu. Taj je stav branila i u petak prilikom posete Mateuša Moravjeckog, novog poljskog premijera i velikog kritičara gasovoda.

„Ključno pitanje je dali projekat destabilizuje Ukrajinu koju želimo da približimo sebi i da li je kontradiktoran ciljevima Energetske unije“, kaže za DW Kirsten Vestfal, analitičarka za energetiku u Nemačkom institutu za međunarodnu politiku i bezbednost. „Da li će načiniti Nemačku i Evropu politički ranjivim na ucene i ekonomski ranjivim?“

U odgovoru na tvrdnje sedam političara se kompanija „Severni tok 2“ – kćerka-firma ruskog Gazproma – obratila frankfurtskom listu pismom čitalaca. „Autori teksta namerno prećutkuju da zahtevi za solidarnošću često služe da se zataškaju ekonomski interesi.“ Navodi se da SAD imaju interes da Evropu snabdevaju tečnim gasom, te da Poljska želi da postane čvorište i dobije „trajne garancije“ da će ubirati „astronomske takse od tranzita“ gasa.

Direktni interes SAD

U Poljskoj i baltičkim zemljama ne krije se da žele da postanu čvorište za uvoz tečnog američkog gasa u Evropu. Zvanični Vašington takođe nije baš suptilan u reklami svog gasa. U januaru je šef diplomatije Reks Tilerson rekao da je Severni tok 2 pretnja po energetsku bezbednost Evrope. Američki ministar trgovine Vilbur Ros je otvoreno preporučio EU da „koriguje transatlantski trgovinski balans“ tako što bi uvozila više tečnog gasa iz SAD.

Severni tok 2 je pre nekoliko dana dobio deo potrebnih dozvola iz zvaničnog Berlina, ali još nedostaje dokumentacija iz Brisela i Moskve. Izgradnja treba da počne ove, a gasovod bi mogao da proradi već sledeće godine. Troškovi se procenjuju na 9,5 milijardi evra. Gasovod bi bio polegnut dnom Baltičkog mora paralelno sa postojećim Severnim tokom i udvostručio bi kapacitet na 110 milijardi kubika gasa godišnje.

Zemni gas koji se u Sjedinjenim Državama dobija frakingom te pretvara u tečno stanje i tankerima izvozi preko okeana takođe stiže i u Evropu. Ali od 2016. je tako uvezena tek milijarda kubnih metara gasa – to je manje od dva odsto kapacitet planiranog Severnog toka 2.