Cure podaci: Ukidaju ogromne olakšice?

Visoki zvaničnici ECB mogli bi da preispitaju ogroman monetarni program podsticaja, pokazuju beleške s njihovog poslednjeg sastanka.

Izvor: Beta
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Danas objavljeni izveštaj pokazuje da su zvaničnici na sastanku 14. decembra bili obazrivi da se prerano ne naznači očekivani izlazak iz programa otkupa obveznica kojem se pripisuje da je pomogao u ubrzanju privrednog oporavka u članicama evrozone.

Članovi 25-članog upravnog odbora ECB-a, koji određuje monetarnu politiku, uglavnom su se saglasili o "koristima kontrolisane komunikacije" kako investitori ne bi mogli da predvide eventualni kraj podsticaja i podignu kamatne stope na tržištima.

Posle tog sastanka, ECB nije menjala referentne kamate i program podsticaja. ECB je u oktobru saopštila da će nastaviti da kupuje obveznice u smanjenom obimu od 30 milijardi evra mesečno makar do septembra, ali nije naznačila kada će tačno program biti ugašen.

Članovi upravnog odbora su ocenili da bi s nastavkom oporavka formulacija okončanja podsticaja "mogla biti promenjena početkom predstojeće godine", to jest 2018. godine. Sledeći sastanka upravnog odbora ECB-a je 25. januara. Vest je podigla očekivanja da će biti više detalja o mogućem datumu kraja programa podsticaja kroz otkup obveznica. To je danas i naglo podiglo vrednost evra u odnosu na dolar za 0,6 odsto na 1,2015 dolara.

Podsticaji ECB-a su usmereni na podizanje inflacije i rasta posle Velike recesije i potonje evropske dužničke krize zbog koje je nekoliko članica evrozone moralo da dobije pomoć od ostalih članica.

Podsticaji su imali posledice i po obične ljude. Kupovina obveznica je snizila dugoročne kamate, pomažući kompanijama i vladama da pozajmljuju, ali na uštrb štediša kojima je su kamate smanjenje. Predsednik ECB-a Mario Dragi je ocenio da su podsticaji oživeli privredu i pomogli u stvaranju miliona novih radnih mesta, pošto je nezaposlenost u evrozoni pala s iznad 12 odsto na 8,7 odsto.

Ekspanzivne monetarne politike centralnih banaka u velikim privredama takođe su zaslužne za optimizam na tržištima i rast berzanskih indeksa na rekordne nivoe. Beleške sa sastanka u ECB-u pokazuju da su se neki zalagali za smanjenje podsticaja, ali da su bili u manjini. Šef nemačke Bundesbanke Jens Vajdman je i javno tražio da se okončaju podsticaji. U beleškama sa sastanka se navode imena.

Podsticaji kupovinom obveznica pokrenuti su 2015. kako bi se sveže naštampani novac ubrizgao u bankarski sistem, što je trebalo da gurne inflaciju ka cilju od nešto ispod dva odsto. Inflacija u evrozoni je sada na 1,4 odsto. Među podsticajima je rekordno niska referentna kamata od nula odsto.

ECB zaostaje za američkim Federalnim rezervama u povlačenju podsticaja. Fed je počeo da podiže referentnu kamatu i omogućio da isteknu neke od mrere s obveznicama. ECB je jasno stavila do znanja da neće podizati svoje kamate dok se ne okonča otkup obveznica, što znači da povećanje nije izvesno do 2019.

Vesti

strana 1 od 5408 idi na stranu