Lidl i Aldi imaju tajnu: Sve karte bacaju na jedno

Međutim, baš kao i konkurent Lidl, Aldi i dalje sve “karte baca” na fizičke trgovine umesto na internet-prodavnice, a u tome i leži tajna globalnog uspeha ta dva trgovca, piše britanski Ekonomist.

Novi Aldijev supermarket, u gradu Hertenu na severozapadu Nemačke, mnogo je luksuzniji nego ostale trgovine tog lanca. Cilj je privući više kupaca iz srednje klase, a trgovina u Hertenu poslužiće kao prototip preuređenja ostalih prodajnih mesta u Evropi i Americi.

Aldi je osnovan odmah po završetku Drugog svetskog rata, a 1973. kompanija se deli na Aldi Süd i Aldi Nord. Baš kao i Lidl, Aldi je konkurenciju pomeo po izbijanju finansijske krize 2008. godine. O snazi ta dva trgovca dovoljno govore podaci o tržišnom udelu na možda najkonkurentnijem evropskom maloprodajnom tržištu, onom britanskom pod nadležnošću Aldija Süd.

Taj je trgovac još pre godinu dana držao udeo od 6,2 odsto koji je sada povećao na 6,8 odsto. Lidl je pak svoj udeo u samo godinu dana podigao s 4,6 na 5,2 odsto. Na matičnom nemačkom tržištu Aldi ima udeo od 12,9 odsto dok Lidl kontroliše gotovo devet odsto tržišta.

Međutim, u Aldiju su svesni nužnosti promene poslovne strategije ako žele da zadrže tako visoke stope rasta.

Kej Rišhof (Kay Rüschoff), direktor marketinga Aldi Nord, ističe kako niske cene - dugogodišnji zaštitni znak tog maloprodajnog lanca - nisu više dovoljan jamac rasta. Kako bi privukao kupce nešto dubljeg džepa, Aldi se fokusira na kvalitetniju ponudu. Tako je u otmenijem enterijeru bogatija ponuda voća, povrća i vina.

U preuređenje 4.800 trgovina u kontinentalnom delu Evrope, kao i u otvaranju nekoliko stotina novih, Aldi Nord namerava da uloži 5,2 milijarde evra.

Aldi Süd u Velikoj Britaniji godišnje otvara oko 70 novih trgovina, sve češće u delovima gde živi srednja klasa i gde su do sada dominirali otmeniji trgovci, poput Sainsbury’sa.

Dok Lidl planira da otvori sto trgovina u Americi u prvom talasu, Aldijeve su ambicije mnogo veće ciljajući 900 trgovina. Time bi po broju trgovina postao treći trgovac u SAD, nakon Volmarta i Krogera.

Međutim, Aldijeva promena ipak nije toliko drastična. Kej Rišhof ističe kako se u njihovim supermarketima i dalje prodaje u proseku 1.400 proizvoda, nasuprot gotovo 50.000 koji se mogu naći u trgovinama konkurenata.

Aldijeva i Lidlova usmerenost na fizičke trgovine i ignorisanje internet-trgovine pokazuje se kao dobitna kombinacija. To je posebno vidljivo na britanskom tržištu, gde 7,3 odsto građana namirnice kupuje putem interneta. Od Britanaca na taj način kupuju više samo Korejci. Podstaknuti tim podatkom, britanski trgovački lanci uložili su stotine miliona dolara u razvoj veb-trgovina.

Međutim, prema sudu Brajana Robertsa, analitičara konsultantske kuće TCC Global, time su ugrozili najprofitabilniji kanal prodaje - fizičke trgovine - u korist najmanje profitabilnog.

Naime, marže u maloprodaji vrlo su niske, oko tri odsto, ali su u veb-trgovini još niže, svega 0,5 odsto, ističe Roberts. Pritom, dostava se često ne naplaćuje što je “zasluga” Amazona koji je naučio kupce na tu pogodnost. Stoga strategija nemačkih trgovaca ima smisla, posebno na manje razvijenim tržištima e-trgovine, poput američkog.