Hrvati u šoku: I Kinezi imaju veću platu

Kina je po visini plata dostigla i prestigla pojedine delove Evrope.

Izvor: index.hr
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

S istočne strane Jadrana, nasuprot bogate Italije, nalazi se veliki bazen jeftine radne snage. Kineski radnici u Šangaju, Šenženu ili Pekingu u proseku zarađuju više od radnika u Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj ili Crnoj Gori, koja ima median plate od 896 dolara. Plate u Šangaju nisu mnogo niže ni od onih u Poljskoj, gde median iznosi 1.569 dolara. Tu negde je i Češka, gde plata u najbogatijem Pragu iznosi 1.400 dolara. Rast plata u Kini je impresivan i to je sjajna vijest za Kineze. No jasno je da će plate u Kini, kao industrijskoj sili, određivati i plate u mnogim zemljama Evrope.

Medijan plaće u Šangaju (1.135 dolara), Pekingu (983 dolara) i Šenženu (938 dolara) veći je nego u najnovijoj članici Evropske unije Hrvatskoj, u kojoj medijan neto plate iznosi 887 američkih dolara, piše magazin Forbs.

Medijan plate u Šangaju veći je nego u dvema najnovijim članicama evrozone: Litvaniji (956 dolara) i Letonija (1.005 dolara), dok je u Estoniji koja je u evrozonu ušla 2011. medijan plate 1.256 američkih dolara.

U poslednjih 10 godina mnogi brojni radnici iz istočne Evrope pojavili su se na tržištu Evropske unije.

S druge strane, Kina je 2002. postigla veći stepen integracije u globalno tržište rada pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Sve to dovelo je do stagnacije plata za niže kvalificikovane i fabričke radnike.

"Utjecaj globalizacije i ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2002. značajno je povećao ponudu na tržištu rada", kaže Neil MacKinnon, ekonomist VTB Capitala.

Povećana ponuda kineske radne snage i dotok jeftine robe iz Kine na svetsko tržište bili su pozitivni za potrošače, ali je prisililo istočnoevropske proizvođače da se bore s tom konkurencijom, odnosno da budu jeftiniji od Kineza.

S obzirom na to da Kina, na neki način, postavlja standarde plata za proizvodne radnike, a u budućnosti i za plate u logističkim delatnostima vezanim za e-trgovinu, istočnoevropske zemlje mogu se jedino nadati da će se rast plata u toj najmnogoljudnijoj zemlji sveta nastaviti.

Kineski udeo u svetskoj trgovini popeo se od 1990. kada je iznosio samo 2 odsto, na čak 15 odsto. Istovremeno, od 1990. istočnoevropske zemlje izašle su iz uticaja Rusije i pomakle se ka zapadu. Pre pada komunizma te su zemlje bile u manjoj ili većoj izolaciji. Radna snaga bila je relativno dobro edukovana, ali dotok kapitala i upravljanje bilo je ograničeno.

Vesti

strana 1 od 5118 idi na stranu