Kraj jedne ere: Nemačka auto-industrija se menja

Ona nastoji da velikim investicijama u nove forme pogona povrati izgubljeno poverenje.

Na prvi pogled, na 67. Međunarodnom sajmu automobila (IAA) u Frankfurtu na Majni, deluje sve kao i ranije. Muzika trešti iz velikih zvučnika, automobili se sjaje pod svetlom reflektora. Ali kada šefovi najvećih nemačkih proizvođača automobile zakorače na binu, čuju se neobični tonovi: govori se o izgubljenom poverenju, izražava se žaljenje i pominje se početak novog računanja vremena.

Jer vremena kada su se na sajmovima, kao što je ovaj u Frankfurtu, proizvođači "kupali u sopstvenom sjaju, završena su zauvek“, kaže šef Folksvagena Matijas Miler. Tako Frankfurt u kasno leto 2017. godine, možda predstavlja kamen-temeljac za nemačke proizvođače automobila. Oni koji su stalno morali da prihvate kritike kako zanemaruju alternativne forme pogona, sada kreću u veliku ofanzivu s elektro-automobilima. Folksvagen ulaže 20 milijardi evra i do 2025. godine planira da svaki četvrti proizveden automobil bude – elektro. To bi značilo tri miliona takvih automobila godišnje. Međutim, to moraju i kupci da žele.

Samom još kupce da ubede

Miler za DW kaže da je uveren da će kupci to podržati. "Kupac je osetljiva vrsta. Njega morate da ubedite“. Folksvagenu je ranije uvek polazilo za rukom da oduševi atraktivnim proizvodima. Na sajmu IAA, na svim štandovima tog proizvođača, mogu se naći "vrlo atraktivne“ ponude. "Tako će biti i narednih godina“, kaže Miler.

Dve godine nakon takozvanog "dizelgejta“, to je pokušaj da se ponovo poprave stvari. Tome se nada i Matijas Visman, glavni lobista nemačke auto-industrije. Njegov savez, VDA, organizator je sajma. Visman je bio na meti kritika, optužuju ga da tokom krize sa dizel-vozilima navodno nije dovoljno zastupao interese auto-industrije. A tu radi 850.000 ljudi i to je ključna grana nemačke industrije. U jednom intervjuu Visman se odlučio za napad rekavši: "Moramo da se odbranimo od eko-fanatika“. Ipak, pred otvaranje IAA zvučao je umerenije.

Na sajmu je hiljadu izlagača – prozvođača i dobavljača, kaže Visman. "Pojedini su napravili velike greške, ali ne svi. I to pojedini nemački proizvođači, ali i neki strani.“ Oni će na to odgovoriti "ubedljivim ponudama“ na svojim štandovima. "Kada se naprave greške, najbolji odgovor koji može da usledi jeste inovacija, modernizacija, učenje iz grešaka“. To je "prilično vidljivo“ u Frankfurtu, upravo kod proizvođača na koje se to odnosi.

Dajmler otkriva struju

Tako je i kod Mercedes-Benca, automobilske ćerke-firme koncerna Dajmler. I tamo bi od 2022. godine svi modeli trebalo da imaju i svoju elektro-verziju. Gradski automobil Smart, od 2020. će biti isključivo na elektro-pogon, najavio je šef Dajmlera Diter Ceče. "Tranformacija ka vožnji bez emisije štetnih gasova, u Mercedesu je odavno počela“.

Na konferenciji za novinare, Ceče je rekao da mu je to važno, jer se prošlih meseci bez sumnje izgubilo poverenje – "i u inovativnu snagu i u održivost nemačke automobilske industrije. Verujte mi, veoma žalim zbog toga. Na nama je sada da dokažemo da smo deo rešenja“. Nešto kasnije predstavio je jedan model bolida Formule 1 za ulicu, sa hiljadu konjskih snaga. Ipak, kao alibi, sa četiri manja ugrađena elektro-pogona.

"Šizofrena situacija“

Za automobilskog stručnjaka Štefana Bracela iz Centra za automobilski menadžment iz Bergiš Gladbaha, promena strategije nemačkih proizvođača stiže isuviše kasno, ali možda još uvek na vreme. U razgovoru za DW Bracel koristi pojam "šizofrena situacija“. S jedne strane ovo su najbolje godine u istoriji automobila, što se tiče prodaje i zarade, a s druge, automobilska industrija prolazi kroz veliku krizu. "Verujem da su nemački proizvođači barem naučili da tako dalje ne može.“ Tema "elektro-mobilnost“ ranijih godina bila je strana, "možda sa izuzetkom BMW“. Sada se toj temi prilazi s velikim investicijama. "Tako i treba, u suprotnom se propada“, ocenjuje Bracel.

BMW i "Ubica Tesle“"

BMW, spomenuti izuzetak, sa svojim modelima i3 i i8, na ulicama već duže vreme ima dva elektro-automobila. Bavarci u Frankfurtu predstavljaju dugoočekivanog, tzv. " Teslinog ubicu“, zvanog i-Vision Dynamics: domet 600 kilometara, brzina 200 kilometara na sat. Elektromobilnost je tako postala srž automobilske marke BMW, poručuju Bavarci. Šef koncerna Harald Kriger, koji smatra da njegova kompanija ispašta zbog tuđih grešaka, želi da gleda u budućnost.

"Naravno da nas sve pogađa što je izgubljeno poverenje“, kaže Kriger za DW. Ali BMW-dizelaši nisu imali ugrađen Defeat Device, uređaj kojim se manipulišu vrednosti izduvnih gasova. "Mi nismo manipulisali“. Ali navikli smo na iskušenja i gledamo napred. BMW do 2025. najavljuje 25 novih elektromodela. "Gledamo u održivu, uspešnu budućnost sa elektrovozilima – ali istovremeno i sa čistom dizel-tehnologijom.“

Dizel-automobili još uvek su tema i pored elektro-ofanzive. Auto-šefovi u Frankfurtu složni su da dizel-vozila neće tako brzo nestati kako neki priželjkuju. Ipak, na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu postalo je sasvim jasno da je skandal sa dizel-motorima bio poziv na buđenje za samozadovoljne nemačke proizvođače.